Руски инвеститори купују европског произвођача нафте и гаса

Многи немачки политичари били су против продаје актива RWE. Извор: Shutterstock / Legion Media.

Многи немачки политичари били су против продаје актива RWE. Извор: Shutterstock / Legion Media.

Влада Немачке је немачком нафтном гиганту RWE одобрила продају ћерке-компаније RWE Dea руским инвеститорима, сувласницима холдинга „Алфа-Груп“. Посао вредан 6,9 милијарди долара биће један од највећих подухвата руских инвеститора у Европи и, по мишљењу стручњака, могао би им омогућити приступ европским потрошачима гаса.

Зелено светло

Министарство економског развоја Немачке дало је зелено светло нафтном гиганту RWE за продају ћерке-компаније RWE Dea, преноси руски пословни лист „Ведомости“, позивајући се на изјаву представника немачког Министарства. Као купац се појављује инвестициона компанија „LetterOne“, коју су у јуну 2013. у Луксембургу основали акционари једног од највећих инвестиционих холдинга у Русији „Алфа-Груп“: Михаил Фридман, Герман Хан и Алексеј Кузмичов. Предузетници су компанију отворили убрзо пошто су државној корпорацији „Росњефт“ продали руску нафтну компанију ТНК-ВР за 13,86 милијарди долара.

„Dea је предузеће које се претежно бави експлоатацијом нафте и гаса, а поседује лиценце за рад у 14 земаља, како у Европи, тако и ван ње“, објашњава главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Иља Балакирјев. Према његовим речима, инвестиција изгледа доста перспективно, јер се у наредних неколико година очекује пораст производње ове компаније услед активирања њених налазишта у Египту, као и у Северном мору у близини британских обала. „Оријентација ЕУ на самостално снабдевање сировинама, проналажење алтернативних добављача, као и давање предности европским компанијама, чини овај подухват привлачним за руски капитал“, додаје овај стручњак. Удео RWE Dea у укупним испорукама Немачкој је незнатан: око 1% испорука нафте, око 2% гаса, и око 1,8% што се тиче складиштења гаса. Међутим, RWE Dea притом реализује вађење нафте и гаса, а такође управља капацитетима за складиштење гаса у Немачкој. Компанија има пројекте у Великој Британији, Норвешкој, Египту, Данској, Алжиру и Либији.

Стране су се договориле око суме од 5,1 милијарде евра и око основних услова уговора, између осталог и о преузимању дуга RWE Dea у износу од 600 милиона евра. На крају ће посао вредан 5,1 милијарде евра (6,9 милијарде долара) бити један од највећих подухвата руских инвеститора у иностранству у историји. Руски телекомуникациони холдинг „VimpelCom“ је 2011. купио активе египатског магната Нагиба Савириса за 6,5 милијарди долара. А 2007. је највећи произвођач никла на свету, руски „Нориљски никл“, купио канадску компанију „LionOre“ за 5,9 милијарди долара.

Политичари дају глас против

Против продаје актива RWE изјаснили су се утицајни немачки политичари. Међу њима је и председавајући Комитета за спољну политику Бундестага Норберт Ретген, који је у интервјуу за лист „Die Welt“ изјавио да ова пословна погодба „не одговара садашњој ситуацији“ и да они који свесно повећавају своју зависност од испорука руских енергената „не схватају озбиљност политичке ситуације“. „Ако живите у Европи, а посебно у Немачкој, која много сарађује са Русијом, потребно је да будете опрезни. Морате веома пажљиво да повлачите потезе, како не бисте неког испровоцирали“, изјавио је у мају 2014. у интервјуу за агенцију „Блумберг“ генерални директор RWE Питер Теријум.

Они који свесно повећавају своју зависност од испорука руских енергената не схватају озбиљност политичке ситуације.

Норберт Ретген, Комитет за спољну политику Бундестага

Уосталом, како истичу стручњаци, ни власници компаније „Алфа-Груп“ појединачно, као ни њихове компаније, нису обухваћени санкцијама САД и ЕУ. „Узимајући у обзир да се уз стицање ма каквих поседа на европском тржишту поставља велики број услова, а пословање уређује различитим нормама и правилима Европске уније, тешко да се могу очекивати неке значајне промене у вези са овом куповином“, каже водећи стручњак компаније за управљање финансијама „Финам Менеџмент“ Дмитриј Баранов. Тим пре што ће, према његовим речима, европске регулативне агенције на пословање ове компаније обратити посебну пажњу, с обзиром да се ради о тржишту гаса. „Па ипак, није искључено да, ако се овај бизнис буде успешно развијао, руски инвеститори размотре и могућност куповине нових актива у гасној индустрији Европе“, сматра овај стручњак. Поред тога, како наводи Иља Балакирјев, у самој Русији практично нема великих нафтних компанија које би се могле лако купити, и зато су бивши власници ТНК-ВР принуђени да траже стране активе ако желе да остану у овој привредној сфери.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“