Аргентина покушава да постане велики извозник хране у Русију

Велики планови

У Москви је 20. августа одржан сусрет представника влада Аргентине и Русије поводом увоза намирница. Удружење произвођача прехрамбених производа Аргентине (Copal) припремило је конкретне предлоге за извоз намирница у Русију. Према информацијама из дипломатских извора „Руске речи“, владина делегација из Буенос Ајреса донела је у Москву списак од преко 50 назива како би заједно са руским колегама детаљно анализирала могућности сваке појединачне позиције.

По речима Матијаса Гарсије Туњона, главног координатора Аргентинско-руске трговинско-индустријске коморе (Caciar), сада је потенцијал аргентинског аграрног извоза у Русију по свом обиму већи него икада. Откако је Русија ограничила увоз из земаља које против ње уводе санкције, створена је ситуација која Аргентини пружа невиђене могућности, сматра он. Према сазнањима овог експерта, Буенос Ајрес може знатно да увећа досадашњи извоз јабука, крушака, лимуна, шљива и кикирикија, и да га истовремено диверзификује уз помоћ нових намирница: маслиновог уља, сира, тестенина и кондиторских производа. Поред тога, пред аргентинским произвођачима се отварају велике перспективе за повећање извоза меса, рибе и плодова мора.

Аргентинско-руска трговинско-индустријска комора је претходног дана у Буенос Ајресу саопштила да јој се обратио велики број дистрибутера који опслужују руске трговачке мреже, а који су раније склопили ексклузивне уговоре са европским произвођачима. Ова организација се тим поводом обратила аргентинским произвођачима и позвала их да искористе повољне околности и повећају извоз у Русију. Са аргентинске стране у сусрету су учествовали министарка индустрије Дебора Хиорхи, министар пољопривреде Карлос Касамикела, секретар за међународне економске односе у администрацији председника државе Карлос Бијанко и други високи званичници.

Са речи на дела

Руско-аргентинска симфонија
Владимир Путин је први пут посетио Буенос Ајрес и са председницом Аргентине, Кристином Фернандез де Киршнер, потписао низ стратешки значајних споразума, који обухватају сарадњу у војној сфери, нуклеарној енергетици и култури. Аргентина спада у ретке земље које су подржале руски став о Криму, и са Русијом дели визију мултиполарног света и критичан однос према међународном финансијском систему.

„Аргентина без икаквих проблема може да заузме привилеговани положај на руском тржишту. Та земља је сада на четвртом месту у Латинској Америци по промету робе са Русијом. Испред ње су Бразил, Венецуела и Мексико“, рекла је за „Руску реч“ Људмила Симонова, руководилац Центра за економска истраживања на Институту за Латинску Америку Руске академије наука. По њеним речима, обим трговине према подацима руске стране 2013. је износио 1,5 милијарди долара, с тим што је 75% те суме припадало пољопривредним производима. Према подацима које износи Људмила Симонова, аграрни извоз Аргентине у Русију у најскорије време се може увећати за 30%. „При томе руско тржиште не интересује само роба широке потрошње, него и ексклузивни производи за ресторане, на пример сенегалски ослић (Merluccius senegalensis) или калифорнијска грба (Micropogonias undulatus), сматра експерт. По њеном мишљењу, власти Русије полажу велике наде у земље Латинске Америке, чији извозници су спремни да се преоријентишу на руско тржиште.

Додуше, засада нису склопљени уговори о увозу намирница из Аргентине, саопштио је за „Руску реч“ извор у Министарству пољопривреде Русије. Међутим, сусрет који је управо одржан треба да буде увертира у заседање Међувладине руско-аргентинске комисије за трговинско-економску сарадњу, које ће бити одржано у Москви 15-16. септембра 2014.

Росијскаја газета. Сва права задржана.