Нафтне технологије из Норвешке и Швајцарске уместо ЕУ

Кључне одлуке

Компанија „Росњефт“ је почетком 2014. купила деонице једне од највећих компанија за производњу опреме и пружање услуга у сфери експлоатације нафте и гаса, швајцарске компаније „Weatherford“, саопштила је за „Руску реч“ прес-служба „Росњефта“. Према овом споразуму, руска страна ће добити осам огранака који се баве израдом бушотина и ремонтом платформи у Русији и Венецуели. Стране су се такође договориле о дугорочној сарадњи на пољу пружања сервисних услуга у области производње нафте и гаса. Вредност уговора није објављена, али, како је постало јасно из одлуке Борда директора руске компаније од 28. јула, „Росњефт“ је за швајцарске активе платио највише 389,3 милиона долара. „‘Росњефт’ је у извесној мери себе заштитио од негативних ефеката које је донело увођење санкција према руском енергетском сектору“, објашњава аналитичар агенције „Инвесткафе“ Григориј Бирг. Према његовим речима, истовремено постоји могућност да ће компанија бити приморана да користи опрему и технику из земаља азијско-тихоокеанског региона или опрему руске производње која по квалитету заостаје за западном. „То такође може утицати на ефикасност примене напредних технологија које се користе приликом израде бушотина и добијања нафте на шелфу, као и при експлоатацији неконвенционалних нафтних ресурса“, сматра овај стручњак.

Поред тога, „Росњефт“ је два дана раније потписао дугорочан споразум о изради бушотина на шелфу са норвешком компанијом „North Atlantic Drilling Ltd“. Уговор предвиђа куповину од норвешке стране до 2022. шест морских нафтних платформи за добијање нафте на шелфу, између осталог и у арктичким условима. „Склопљени дугорочни споразуми о експлоатацији нафте на шелфу омогућиће компанији ‘Росњефт’ да реализује планове о геолошким испитивањима на парцелама на континенталном прагу за које поседује лиценце и о експлоатацији налазишта нафте у суровим арктичким климатским условима“, изјавио је после потписивања споразума директор „Росњефта“ Игор Сечин.

Ради се о томе да су због увођења санкција против „Росњефта“ угрожени велики пројекти на шелфу, које је компанија планирала да реализује заједно са америчком компанијом „ExxonMobil“. Према резултатима истраживања „Bank of America Merrill Lynch“, тренутно се 60-70% опреме која ја неопходна за експлоатацију тешко доступних залиха нафте Русији испоручује из Европе и САД. Међутим, Европска унија је забранила да се Русији продаје технологија за подводну експлоатацију нафте, а „Росњефт“ је обухваћен и „секторским“ санкцијама САД, што значи да је компанији забрањено да од америчких партнера узима кредите на рок дужи од 90 дана. Уговори са норвешком и швајцарском компанијом омогућавају да се сва ова ограничења заобиђу, с обзиром да Норвешка и Швајцарска нису чланице ЕУ и нису дужне да спроводе санкције.

Чиме нове санкције ЕУ прете Русији?
Европска унија је званично објавила најновији списак санкција против Русије: активе и рачуни практично свих кримских предузећа у Европи ће бити замрзнути. Међутим, стручњаци сматрају да ће најозбиљније последице изазвати тзв. секторске санкције: државне банке неће моћи у Европи да добију дугорочне кредите, а нафтним компанијама ће бити онемогућена набавка технологије потребне за експлоатацију нафте на арктичком шелфу.

Опасност од санкција

Ситуација би се могла искомпликовати ако би се Норвешка или Швајцарска прикључиле санкцијама Европске уније. Како је 31. јула 2014. изјавио шеф норвешке дипломатије Берге Бренде, ова земља се припрема да пажљиво проучи мере које су договориле земље Европске уније и да у вези са овим питањем одржи консултације са парламентом. Са друге стране, како је изјавио амбасадор Швајцарске у Русији Пјер Хелг, Швајцарска не планира да против Русије уводи било какве санкције. „Тренутно са сигурношћу можемо тврдити да ће компанија ‘Росњефт’ у сваком случају покушати да набави технологије које су јој потребне, као и да ће пред свим инстанцама штитити своје право на имовину. Она је стечена пре увођења санкција и уз поштовање свих правних норми, то јест ‘Росњефт’ је савестан власник“, истиче Дмитриј Баранов, водећи стручњак компаније за управљање финансијама „Финам Менеџмент“. Међутим, у најгорем случају, према његовим речима, део радова на експлоатацији налазишта фосилних енергената на шелфу може на одређено време бити одложен због нужности да се за ове потребе развију сопствене технологије или да се у свету пронађу други произвођачи.

Упркос санкцијама према председнику Борда директора „Росњефта“ Игору Сечину и тзв. секторским санкцијама САД, америчка Федерална трговинска комисија је у јуну 2014. дозволила „Росњефту“ да откупи компанију за финансијске услуге „Morgan Stanley“. Руска компанија треба само да добије одобрење од Комитета за стране инвестиције. У том случају она ће преузети међународну мрежу нафтних складишта, резерви нафте и нафтних деривата, као и директне уговоре са потрошачима и уговоре на основу авансног плаћања. Конкретно, преко 100 нафтних трговинских предузећа из канцеларија „Morgan Stanley“ у Великој Британији, САД и Сингапуру прећи ће да ради за „Росњефт“, као и 180 менаџера из споредних огранака.

Росијскаја газета. Сва права задржана.