„Јукос“ узвраћа ударац

Према подацима званичних ресора, Русија није ратификовала Енергетску повељу, већ је само потписала споразум о прикључивању, што значи да суд у Хагу уопште није надлежан за овај случај. Извор: AP.

Према подацима званичних ресора, Русија није ратификовала Енергетску повељу, већ је само потписала споразум о прикључивању, што значи да суд у Хагу уопште није надлежан за овај случај. Извор: AP.

Бивши акционари некада највеће руске нафтне компаније „Јукос“ добили су тужбу против Русије пред Сталним арбитражним судом у Хагу и по том основу стекли право на 50 милијарди долара одштете. Ако Русији не пође за руком да пред апелационим судом докаже своју позицију, на захтев тужитеља може бити конфискована било која врста имовине Русије у иностранству, осим оне која се користи за потребе дипломатско-конзуларних представништава.

Суштина пресуде

Према одлуци хашког Сталног арбитражног суда, која је објављена 28. јула 2014, Русија као страна која је изгубила спор треба бившим акционарима компаније „Јукос“ (чији је сувласник, Михаил Ходорковски, помилован крајем прошле године) да исплати одштету у висини од 50 милијарди долара. То је процењена вредност 70% компаније, колико је било у власништву тужитеља, укључујући и неисплаћени део дивиденди, при чему је износ смањен на рачун урачунатог ризика. У суштини се ради о компензацији за банкрот и продају актива нафтне компаније 2004.

По мишљењу Арбитражног суда, Русија је прекршила одредбе Енергетске повеље и 2004. је дефакто преузела нафтну компанију од њених законских власника. Између осталог, кључна актива „Јукоса“ – компанија за експлоатацију нафте „Југанскњефтегас“ – прешла је под контролу државне компаније „Росњефт“. Како је изјавио министар спољних послова Сергеј Лавров, Русија ће се жалити на одлуку Арбитражног суда у Холандији, што је касније потврдило и Министарство финансија РФ. Између осталог, према подацима званичних ресора, Русија није ратификовала Енергетску повељу, већ је само потписала споразум о прикључивању, што значи да суд у Хагу уопште није надлежан за овај случај.

Ово је забрињавајући сигнал за инвеститоре, које, користећи све могуће истине и неистине, покушавају да истерају из наше земље.

Антон Сороко, ФИНАМ

У сваком случају, према речима аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ Антона Сорока, „то је забрињавајући сигнал за инвеститоре, које, користећи све могуће истине и неистине, покушавају да истерају из наше земље“. И не само то, могуће је да ће губитке претрпети највеће руске државне нафтне компаније „Росњефт“ и „Гаспром“, које је хашки суд препознао као оне које су се окористиле од банкрота „Јукоса“. „С обзиром да су при разматрању случаја ‘Гаспром’ и ‘Росњефт’ позвани као саучесници Руске Федерације, судска одлука о плаћању 50,02 милијарде долара односи се и на њих“, објашњава правник из адвокатске канцеларије „Плешаков, Ушкалов и партнери“ Дмитриј Горбатенко. Према његовим речима, то с друге стране значи да постоји могућност да се исплата компензације преусмери на рачун „Гаспрома“ и „Росњефта“, а у најгорем случају може доћи до конфискације њихове имовине у иностранству. „Без сумње, одлука има значајну политичку конотацију. За руске компаније одлука суда припада опште присутној тенденцији ка блокирању руског бизниса“, слаже се главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов.

Угрожена имовина

Након што је хашки Арбитражни суд донео пресуду, Русија има на располагању 10 дана да поднесе жалбу судовима Холандије, објашњава старији партнер у адвокатској канцеларији „Јурлов и партнери“ Владислав Цепков. Према његовим речима, до 15. јануара 2015. Русија треба да исплати свој дуг, иначе ће на основни износ почети да се обрачунавају камате.

У најновијој руској историји већ је долазило до конфискације имовине на основу тужби међународним судовима.

У најновијој руској историји већ је долазило до конфискације имовине на основу тужби међународним судовима. Најпознатији случај се догодио 1993, када је суд у Луксембургу позитивно одговорио на тужбу коју је швајцарска фирма „Noga“ поднела против Русије. Одређена је одштета у висини од 300 милиона долара и ова компанија је током неколико година конфисковала руске војне авионе, изложбе слика, рачуне државних компанија и сл. Међутим, 2009. Федерални апелациони суд САД је дефинитивно одбацио тужбу компаније „Noga“ против Русије. Другом приликом је немачком предузетнику Францу Зеделмајеру 1998. успело да преко Арбитражног суда у Стокхолму од Русије добије око 2 милиона евра. Суд у Стокхолму је 2010. на основу његове тужбе конфисковао зграду руског трговинског представништва у Шведској, а у фебруару 2014. зграда је продата на лицитацији, а новац исплаћен овом бизнисмену.

Како предвиђају стручњаци, ако Русији не пође за руком да пред апелационим судом оспори пресуду на основу тужбе „Јукоса“, тужитељи ће такође тражити руску имовину у иностранству за продају. Према речима правника у адвокатској канцеларији „Плешаков, Ушкалов и партнери“ Дмитрија Горбатенка, конфискована може бити „апсолутно било каква имовина Руске Федерације, осим оне на коју се односи државни имунитет“. Како наводи руководилац информационо-аналитичког одељења Ревизорско-консултантске компаније „Градијент Алфа“ Виталиј Цветков, не може се запленити само имовина у иностранству која се користи у државне сврхе, као што су амбасаде, конзулати и представништва, а Русија у страним земљама не поседује имовину у вредности од 50 милијарди долара која подлеже продаји на тржишту. „Угрожена је имовина државних компанија у иностранству, међутим, пракса примене закона на конфискацију такве имовине није дефинисана, што значи да ће судски процеси који се на ту имовину односе бити дуги и сложени“, објашњава овај стручњак.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“