Представља ли оставка бугарске владе опасност за пројекат „Јужни ток“?

Парламент Бугарске прихватио је 24. јула оставку владе Пламена Орешарског, коју је формирала коалиција под руководством Бугарске социјалистичке партије (БСП). Разлог за оставку је банкарска криза у Бугарској и неуспех БСП на мајским изборима за Европски парламент. Шеф највеће опозиционе партије ГЕРБ, бивши премијер Бојко Борисов, одбио је понуду да формира нову владу. Парламент ће бити распуштен 6. августа, нови избори ће се одржати у октобру, а дотле Бугарском треба да управља привремена влада.

Оставка владе Бугарске социјалистичке партије, за коју се сматра да је најлојалнија Москви, може угрозити изградњу бугарске деонице „Гаспромовог“ гасовода „Јужни ток“ капацитета преко 60 милијарди метара кубних гаса годишње, чије је пуштање у рад планирано за крај 2015. „Гаспром“ је 2012. потписао са Софијом споразум о изградњи гасовода, а већ 2014, за време владе Пламена Орешарског, на тендеру за извођача радова право да гради бугарску деоницу добио је конзорцијум у коме учествују структуре чији је власник Генадиј Тимченко, а он је на списку санкција САД. У јуну је Орешарски под притиском САД објавио да се изградња привремено обуставља и почео је да обавља консултације са Европском комисијом која је захтевала да се провере детаљи тендера.

Техничку владу именује председник. Она ће имати право да води преговоре о „Јужном току“, али њене одлуке треба да одобри парламент, а председник Росен Плевнелијев (представник партије ГЕРБ и присталица евроатлантске оријентације) има право вета.

Већ у среду 23. јула савет директора Бугарског енергетског холдинга није могао да донесе одлуку о „Гаспромовом“ кредитирању бугарске деонице „Јужног тока“ у вредности од 620 милиона евра. По речима Ивана Иванова, члана опозиционе партије „Демократе за снажну Бугарску“ и бившег заменика представника парламентарне комисије за енергетику, неће бити усвојени ни амандмани на закон о енергетици које је Бугарска социјалистичка партија уложила у корист „Јужног тока“.

Могући развој догађаја

„Гаспром“ и Европска комисија не коментаришу новонасталу ситуацију. Многи извори листа „Комерсант“ сматрају да се судбина „Јужног тока“ уопште неће решавати у Бугарској и да у суштини није ни важно ко ће доћи на власт.

Један од њих сумња да ће Софија одустати од гасовода чак и после смене владе и под притиском Запада. Ако се заустави транзит кроз Украјину Бугарска ће настрадати, јер она готово и да нема алтернативне изворе. Са друге стране, наплата транзита и попуст на гас „Јужног тока“ могу да попуне бугарски буџет.

Више о „Јужном току“

Са прогнозама „Комерсанта“ делимично се слаже и аналитичар холдинга „FIBO Group“ Василиј Јакимкин, који је на питање „Руске речи“ одговорио да је Бугарска веома заинтересована за „Јужни ток“, али да нова влада може бити под утицајем САД и да стога може привремено обуставити пројекат. „Међутим, мислим да ће све доћи на своје место већ ове зиме, када се могу појавити проблеми са транзитом гаса кроз Украјину, и да ће победити здрав разум (и економска корист и безбедност)“, рекао је за „Руску реч“ Јакимкин.

Скептичнији је Иља Прилепски из Економске експертске групе. По његовом мишљењу, веома је велика вероватноћа да ће реализација споразума о „Јужном току“ бити осујећена. „Судећи по резултатима избора за Европски парламент, на превременим парламентарним изборима ће највероватније победити десничарска партија ГЕРБ, која се раније већ ‘истакла’ одустајањем од заједничких пројеката са Русијом (нуклеарна електрана ‘Белене’)“, сматра Прилепски. „Поред тога, ‘десничарски’ председник Бугарске Росен Плевнелијев у јуну је оштро критиковао одлазећу социјалистичку владу због подршке пројекту ‘Јужни ток’, указујући на његову неусклађеност са Трећим енергетским пакетом ЕУ“, подсетио је експерт у разговору са дописником „Руске речи“.

Валериј Нестеров из компаније „Sberbank CIB“ допушта могућност да рокови пуштања гасовода у рад могу бити померени за годину дана.

На основу материјала листа „Комерсант“ и RBTH.

Росијскаја газета. Сва права задржана.