Нове земље подржале „Јужни ток“

Упркос подршци Аустрије, Србије и Словеније судбина пројекта је још увек неизвесна. Извор: Reuters.

Упркос подршци Аустрије, Србије и Словеније судбина пројекта је још увек неизвесна. Извор: Reuters.

Како су руски стручњаци и предвидели, учешће Аустрије у изградњи гасовода „Јужни ток“ од Русије до Европе довело је до тога да пројекат подрже и друге европске земље. У оквиру посете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Балкану подршку пројекту су изразиле Словенија и Србија.

Нова подршка

Током посете Сергеја Лаврова земљама Јужне Европе почетком јула потписан је споразум о изградњи гасовода преко територије Србије. Дужина магистралне деонице „Јужног тока“ кроз ову земљу је 422 километра, а гас ће њоме потећи по свој прилици до краја 2016. Вредност уговора је око 2,1 милијарди евра. Поред тога, Србија би могла постати главно дистрибутивно чвориште цевовода „Јужни ток“. Између осталог, управо са територије ове земље планирано је да крену два огранка – према Босни и према Хрватској. После сусрета са Сергејем Лавровом министар спољних послова Словеније Карл Ерјавец изразио је жељу да „Јужни ток“ пређе по територији ове земље. „Изјаве Словеније и Србије о подршци пројекту ‘Јужни ток’ сасвим сигурно су добар знак. А и друге земље кроз које ће гасовод проћи такође су заинтересоване за пројекат“, каже аналитичар за макроекономска питања Василиј Ухарски.

Гасовод ће проћи по дну Црног мора до Бугарске, а затим кроз Србију, Мађарску и Словенију до североистока Италије. Укупан буџет пројекта се процењује на 16 милијарди евра, од којих 10 милијарди одлази на морску деоницу. Притом је „Гаспром“ власник 50% морске деонице пројекта „Јужни ток“, док 20% припада италијанској компанији „Eni“, а по 15% немачкој компанији „Wintershall Holding“ и француској EDF. Пројекат је значајан за „Гаспром“ јер омогућава извоз руског гаса у Европу заобилазећи територију Украјине. Почетком јуна 2014. под притиском САД и Европске комисије представници Бугарске и Србије су званично објавили обустављање радова на пројекту. Наиме, после сусрета са тројицом сенатора САД премијер Бугарске Пламен Орешарски је суспендовао радове, а затим је обустављање радова у оквиру пројекта „Јужни ток“ најавила и потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић. Међутим, након тога је крајем јуна 2014. „Гаспром“ потписао споразум са аустријском компанијом OMV, која ће реализовати изградњу гасовода „Јужни ток“ на територији Аустрије. Пошто је Аустрија подржала пројекат, њему ће се вероватно прикључити и друге земље, изјавили су за „Руску реч“ стручњаци за тржиште. Међу овим земљама нашле су се Словенија и Србија.

Неизвесна судбина

Упркос подршци Србије и Словеније судбина пројекта је још увек неизвесна. Између осталог, како је после преговора са Сергејем Лавровом изјавила министарка спољних послова Италије Федерика Могерини, пројекат „Јужни ток“ треба да задовољи норме законодавства Европске уније. Према њеним речима, овај пројекат, иако је за Италију, као и за друге европске земље, изузетно значајан с тачке гледишта енергетске безбедности, „ипак треба да испоштује европска правила, европско законодавство“. Ова изјава има посебан значај, јер Италија од 1. јула председава Европском унијом, а италијанска компанија „Eni“ је један од сувласника пројекта.

Ради се о Трећем пакету енергетских прописа који захтева да се раздвоје компаније за снадбевање, транспорт и дистрибуцију гаса, као и да се омогући слободан приступ треће стране транспортној инфраструктури. Тако да према одредбама овог документа руски „Гаспром“ треба свој гасовод да стави на располагање другим снабдевачима гаса. С друге стране, руска страна инсистира на томе да је пројекат „Јужни ток“ активиран пре него што је Трећи пакет енергетских прописа усвојен и да зато за њега ови захтеви не важе. Према речима аналитичарке компаније „Алпари“ Ане Кокореве, Трећи енергетски пакет је припремљен 2007, а усвојен тек 2009, док је први оквирни меморандум о изградњи „Јужног тока“ између „Гаспрома“ и компаније „Eni“ потписан у јуну 2007. „Спор у вези са Трећим енергетским пакетом траје већ дуго. Ако погледамо датуме, видећемо да се пројекат ‘Јужни ток’ појавио у лето 2007, док је Трећи енергетски пакет ступио на снагу крајем 2009“, објашњава Василиј Ухарски. Према његовим речима, руска страна покушава да докаже да услови које поставља овај документ не би требало да се односе на пројекат. Међутим, извођење закључака само на основу ових датума такође није сасвим оправдано. „Води се сложена борба помоћу формулација и датума и, нажалост, засада Русија има слабе шансе да добије овај спор“, додаје Ухарски.

Међутим, многи стручњаци се не би сложили са оваквом проценом. „У Европској унији кључни учесници дискусије схватају значај енергетске безбедности. Ми у Русији видимо како европски комесар за енергетику Гинтер Етингер примењује двоструке стандарде. С једне стране, он говори о важности стабилних испорука руског гаса у Европу, а с друге старне, са руководством Нигерије преговара о алтернативним испорукама енергената“, сматра Владислав Гињко, економиста, предавач на Руској академији за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). Према његовим речима, Европљани притом схватају значај неопходне количине испорука. „Немачка може да задовољи половину својих потреба из соларних батерија у случају лепог времена и ниске потражње за енергетским ресурсима, али је у најскоријем периоду руски гас немогуће заменити. Зато Европљани позитивно гледају на ‘Јужни ток’, упркос притиску САД. У сваком случају је очигледно да је пројекат већ добио зелено светло и да ће бити реализован“, додаје овај стручњак.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“