Бугарска и Србија заустављају „Јужни ток“?

Пројекат „Јужни ток“ и његов географски положај изабрани су са циљем да се избегну транзитне земље. Извор: РИА „Новости“.

Пројекат „Јужни ток“ и његов географски положај изабрани су са циљем да се избегну транзитне земље. Извор: РИА „Новости“.

Представници влада Бугарске и Србије практично истовремено су дали изјаве о обустављању радова на изградњи гасовода „Јужни ток“ из Русије. Према подацима којима располаже „Руска реч“, стварање неизвесности око пројекта је усмерено ка томе да примора руског гасног гиганта, компанију „Гаспром“, да кроз цевовод транспортује туђи гас.

Спорна одлука

Под притиском САД и Европске комисије представници Бугарске и Србије су званично изјавили да се обустављају радови на пројекту „Јужни ток“, гасоводу који треба да прође по дну Црног мора из Русије у Европу. Наиме, после сусрета са тројицом сенатора САД председник бугарске Владе Пламен Орешарски је суспендовао радове у оквиру изградње гасовода. Затим је обустављање радова на „Јужном току“ најавила и потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.

Руски инвеститори су у току последњих 10 година само у куповину бугарских некретнина уложили преко 15 милијарди долара.

Међутим, практично одмах након тога са својим премијером се није сложио министар енергетике Бугарске Драгомир Стојнев. Према његовој званичној изјави, „Јужни ток“ је важан како за Бугарску, тако и за целу Европу, и сва спорна питања у вези са изградњом „Јужног тока“ ускоро ће бити решена. Док је изјаву Зоране Михајловић оповргао председник српске владе Александар Вучић. Према његовим речима, никакве нове одлуке о пројекту нису донете. Неусаглашеност позиција у владама Бугарске и Србије стручњаци објашњавају унутрашњеполитичким противречностима у овим земљама, као и озбиљним утицајем Русије. Између осталог, према процени генералног директора компаније за промет некретнина „ZIP Realty“ Јевгенија Коморовског, руски инвеститори су у току последњих 10 година само у куповину бугарских некретнина уложили преко 15 милијарди долара.

„Сама Бугарска, као и друге земље које су укључене у изградњу, није заинтересована за обустављање радова, јер овај пројекат великом броју људи обезбеђује запошљавање. У контексту економске кризе земља то може доживети као значајан губитак“, објашњава аналитичар за макроекономију инвестиционе компаније UFS Василиј Ухарски. Према његовим речима, „таква одлука изгледа у најмању руку необично и повезана је са политичком ситуацијом око Украјине и Крима“.

Русија је већ оштро реаговала на изјаве Бугарске и Србије, иако власник пројекта „Гаспром“ није дао никакву званичну изјаву. „Ниједна страна неће добровољно одустати од сарадње са Русијом у области енергетике“, изјавио је председник Русије Владимир Путин. Док је стални представник Русије при Европској унији Владимир Чижов одлуке о „Јужном току“ повезао са санкцијама САД и Европске уније. Између осталог, према његовим речима, једна од компанија која је ангажована на изградњи првог дела гасовода „Стројтрансгас“ власништво је предузетника Генадија Тимченка, који се налази на америчком списку санкционисаних особа.

Алтернативне могућности

Почетком јуна Европска комисија је предложила да се привремено обустави изградња гасовода „Јужни ток“ због непоштовања норми Трећег пакета енергетских прописа. Овај документ не дозвољава једној страни да истовремено испоручује гас и буде власник система за транспорт гаса. Према речима председника компаније за консалтинг „East European Gas Analysis“ Михаила Корчемкина, ако Бугарска и Србија ипак попусте под притисцима Европске комисије и САД, „Гаспром“ ће пристати да гасоводом транспортује туђи гас. „Практично то ће значити да ‘Гаспром’ својим новцем финансира изградњу замене за ‘Набуко’“, каже стручњак. Пројекат „Набуко“ је предвиђао изградњу гасовода капацитета 32-36 милијарди кубних метара гаса годишње из Азербејџана и Туркменистана преко територије Турске до Европе обилазећи Русију, али је у јуну 2013. замрзнут.


Гаспром спреман да самостално финансира „Јужни ток“?
Руски гасни гигант „Гаспром“ је предложио да самостално финансира изградњу гасовода „Јужни ток“. Одлука компаније је одговор на заоштравање односа између Русије и Европске уније. Међутим, „Гаспром“ неће истовремено моћи да изнесе финансирање два мегапројекта као што су „Јужни ток“ и „Снага Сибира“, којим руски гас треба ускоро да, према недавно потписаним уговорима, крене ка Кини.

Ако изградња „Јужног тока“ такође буде заустављена, онда, по речима стручњака, расте вероватноћа да ће траса гасовода бити измењена. Гасовод би, пре свега, могао да прође преко територије Турске. У априлу 2014. министар енергетике Турске Танер Јилдиз је изјавио да је Турска спремна да размотри могућност изградње копненог дела гасовода „South Stream“ на својој територији. „Даљи развој ситуације ће пратити један од два сценарија. Или ће Бугарска добити додатне уступке од стране ‘Гаспрома’ или ће гасни гигант ‘Гаспром’ почети да тражи заобилазне путеве изградње. Таква алтернатива може бити Турска, иако је ова варијанта много скупља и није веома поуздана“, сматра аналитичар Групе компанија „FOREX CLUB“ Валериј Полховски.

Осим тога, према речима водећег стручњака компаније за управљање финансијама „Финам менеџмент“ Дмитрија Баранова, сам пројекат „Јужни ток“ и његов географски положај изабрани су са циљем да се избегну транзитне земље. Како истиче Михаил Корчемкин, гас у сваком случају из Турске треба да пређе у Европску унију и тамо треба да буде примљен, тако да учешће треће земље не решава проблеме у односима са Европском комисијом. С друге стране, по мишљењу Дмитрија Баранова, при изградњи цевовода кроз Турску поново ће доћи до зависности од треће земље. Он сматра да ће Русија на тај начин, смањивши зависност од Украјине, једноставно повећати своју зависност од Турске.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“