Евроазија развија јединствену економију

Према речима Владимира Путина, овај документ значи принципијелно нови ниво интеграције земаља чланица. „У пуној мери задржавајући државни суверенитет, ми обезбеђујемо теснију и усклађенију економску сарадњу“, изјавио је председник.

Евроазијска економска унија: повратак империје или питање одговорности?
Идеја о економској интеграцији на постсовјетском простору поново се појавила на прелому два века, што је у великој мери везано за долазак Владимира Путина на власт. Председници економски најуспешнијих чланица бившег СССР-а, Русије, Белорусије и Казахстана, сада иду корак даље, и после Царинске уније инаугуришу Евроазијску економску унију.

Како је за портал vz.ru изјавио руководилац лабораторије за међународну трговину Института за економску политику „Гајдар“ Александар Кнобељ, споразум ЕАЕУ не доноси ништа ново са економске тачке гледишта. Све што је забележено у документу већ је прописано у оквиру других савеза којима припадају три земље. Зато захваљујући стварању Уније у кратком временском периоду неће доћи до значајног пораста обима трговине међу њима. Тим пре што је трговина између чланица Уније ослобођена плаћања пореза још од 1992, наводи Кнобељ.

Међутим, у четвртом сегменту споразума нова унија креира основу за изналажење даљих компромиса и укидање преосталих ограничења. Три државе преузимају обавезу да гарантују слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге унутар Уније. Чланице Уније ће спроводити усаглашену политику у кључним гранама привреде: енергетици, индустрији, пољопривреди и саобраћају.

У овом сегменту документа најављени су будући договори у вези са робним и финансијским тржиштем, као и рокови за њихову реализацију, објашњава Кнобељ. Тако до 2025. треба да почне са радом заједничка финансијска регулативна агенција, а потписнице уговора требало би да постигну јединствену макроекономску, антимонополистичку, монетарну и финансијску политику. За 11 година три стране би требало да формирају јединствено тржиште нафте и гаса. До 2019. Русија, Казахстан и Белорусија намеравају да створе заједничко електроенергетско тржиште. Бржи напредак је планиран на пољу стварања јединственог тржишта фармацеутских и медицинских средстава - рок у овој области је 1. јануар 2016.

Јединствено тржиште енергетских ресурса

Стварање јединствених тржишта у различитим секторима значи не само слободно кретање робе унутар ЕАЕУ, већ и хармонизацију правила и тарифа које важе на тржиштима три земље.

Што се тиче електричне енергије, данас Русија електричну енергију извози у Белорусију и Казахстан, а увози је из Казахстана. „Ми имамо ниже тарифе на струју за домаће произвођаче и, наравно, партнери из ЕАЕУ желе да добију исте такве цене. У томе лежи њихов интерес“, каже Кнобељ.

Уместо Царинске уније – Евроазијска економска унија
Русија, Белорусија и Казахстан на самиту у Минску потврдили су намеру да 2015. на основу Царинске уније формирају Евроазијску економску унију (ЕЕУ). Лидери сматрају да би се новој алијанси касније могле придружити Турска, Индија, па чак и Сирија. Украјина је, међутим, по речима председника Владимира Путина, заузела курс ка асоцираном чланству у ЕУ и више нема могућност да уђе и у Царинску унију.

Казахстан и Белорусија покушавају да добију приступ руским ресурсима нафте и гаса, иако се њихови интереси разликују, каже заменик генералног директора Фонда за националну енергетску безбедност Алексеј Гривач.

Увоз руске нафте у Белорусију се такође не опорезује, али Минск руском буџету уплаћује извозне дажбине за испоруку нафтних деривата (произведених од руске нафте) у Европу (у треће земље изван Царинске уније).

За Казахстан би, наравно, такође било повољно да купује руску нафту по ценама које важе на руском унутрашњем тржишту. Казахстан је заинтересован и да користи инфраструктуру на територији Русије како би самостално извозио гас у Европу, сматра Алексеј Гривач.

Управо зато је Русија инсистирала на дужем периоду преласка на јединствено енергетско тржиште, како се не би догодило да она губи новац и могућности зараде, и још да добије конкурента на европском тржишту. А за 11 година би се цене енергетских ресурса унутар Русије могле приближити извозним ценама. Осим тога, европско тржиште би могло да изгуби на значају за „Гаспром“, а могуће је и да Казахстан више неће имати вишка гаса за извоз у ЕУ.

Потенцијал раста бруто домаћег производа три земље

У пракси се већ потврђује да су интеграциони процеси између Русије, Белорусије и Казахстана повољни и исплативи за све три стране. Економске везе између три земље су се прошириле, унапређује се структура трговине, повећава се удео високотехнолошке робе у укупној робној размени, а конкурентност три земље расте.

Тако је током последње три године промет робе унутар Царинске уније порастао практично за 50% или за 23 милијарде долара (према подацима из 2013. достигао је 66,2 милијарде долара). Белорусија и Казахстан су заједно заузели треће место у спољнотрговинском билансу Руске Федерације, одмах после ЕУ и Кине.

Данас се повећање економске ефикасности услед интеграције налази у фази укидања нетарифних ограничења, наглашава стручњак Института „Гајдар“.

ЕАЕУ такође развија могућности у погледу интеграције са трећим земљама изван оквира актуелних чланица. Према Путиновим речима, чланице нове уније су се договориле да интензивирају преговоре са Вијетнамом о стварању зоне слободне трговине, да јачају сарадњу са НРК (између осталог и у сфери размене информација о роби и услугама), као и да формирају експертске групе за разраду преференцијалних режима трговине са Израелом и Индијом. Подсећамо да су преговори о стварању зоне слободне трговине у току и са Новим Зеландом.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.