Шта су се договориле Русија и Кина?

Председник Русије Владимир Путин и генерални секретар Комунистичке партије НР Кине Си Ђинпинг на историјском сусрету у Шангају. Извор: Росијска газета.

Председник Русије Владимир Путин и генерални секретар Комунистичке партије НР Кине Си Ђинпинг на историјском сусрету у Шангају. Извор: Росијска газета.

У току посете руске делегације Кини потписано је неколико десетина важних споразума. Међу њима су и споразуми о оснивању компаније која ће бити конкуренција „Боингу“ и „Ербасу“, о изградњи првог моста који спаја Русију и Кину, као и рекордна испорука енергената. Такође, Кина ће помоћи Русији и у погледу смањења њене зависности од долара у трансакцијама.

Заједничка производња

Поред историјског гасног споразума, најзапаженији заједнички пројекат Русије и Кине је производња авиона за дуге линије који ће у будућности бити конкуренција „Боингу“ и „Ербасу“. Према информацијама које износе учесници преговора, у пројекат ће бити инвестирано 10 милијарди долара. Засада је израда пројекта у почетној фази, а прелиминарни подаци о њему биће презентовани овог лета у министарствима економије двеју земаља. Предвиђено је да се пројекат развија у оквиру заједничког предузећа чије ће акције припадати Русији и Кини по принципу паритета. Русија већ има искуство у производњи новог путничког авиона „Сухој Суперџет 100“ заједно са Италијом, са чије стране у пројекту учествује концерн Finmeccanica.

Други заједнички пројекат предвиђа покретање производње на руској територији. Кинески произвођач теренских возила, компанија Great Wall Motors, отвориће 2017. фабрику у европском делу Русије, у Тулској Области. У пројекат ће бити инвестирано 18 милијарди рубаља (522 милиона долара), а годишње ће се у предузећу производити 150 хиљада аутомобила марке Haval. Покретање нове производње ће омогућити и отварање 2500 нових радних места.

Са друге стране, један од пројеката подразумева покретање производње на територији Кине. Наиме, руска петрохемијска компанија „Сибур“ и кинеска нафтна компанија Sinopec саградиће у Шангају фабрику за производњу каучука чији ће капацитет бити 50 хиљада тона годишње. Компанија Sinopec ће бити већински власник са уделом од 74,9%, а „Сибуру“ ће припасти 25,1%. Руска компанија ће заједничком предузећу ставити на располагање пре свега своје технологије. Партнери су још 2013. отворили заједничко предузеће за производњу каучука у Сибиру, у граду Краснојарску, с тим што компанији Sinopec припада 25% предузећа плус једна акција. Тај каучук се већ испоручује на кинеско тржиште.

Извоз у Кину

Тренутно је Кина највећи купац руске нафте. На пример, Росњефт као највеће јавно предузеће нафтне индустрије на свету дужан је да од 2009. до 2038. испоручи Кини око 665 милиона тона нафте. Сада ће се уз нафту извозити и гас. Као што је познато, у оквиру посете руске делегације Шангају „Гаспром“ и CNPC су у среду потписали историјски уговор о купопродаји природног гаса. Извоз гаса може да почне 2018, а обим испорука ће износити 38 милијарди кубних метара годишње.

Већ током наредних месеци ће почети изградња моста преко реке Амур на руском Далеком Истоку. То ће бити први мост који спаја Русију и Кину. Засада између ових двеју земаља не постоји ниједан мост, ни друмски ни железнички.

Русија ће извозити у Кину и течни природни гас. Компанија „Јамал СПГ (LNG)“ потписала је са компанијом CNPC уговор о испоруци 3 милиона тона течног природног гаса годишње. Тим пројектом на северу Русије предвиђена је изградња фабрике за производњу ове врсте гаса капацитета 16,5 милиона тона, као и индустријализација Јужно-тамбејског налазишта. У формирању базне цене „Гаспром“ ће се оријентисати на цене по којима Русија продаје Јапану течни природни гас из налазишта „Сахалин-2“. Прошле године је Јапан плаћао око 512 долара за хиљаду кубних метара течног природног гаса.

Поврх тога, Гаспром је кинеским компанијама понудио удео у другом сличном руском пројекту под називом „Владивосток СПГ“ и уговоре о куповини течног гаса. Како је изјавио премијер Русије Дмитриј Медведев у интервјуу за Bloomberg TV, кинески инвеститори могу да учествују и у приватизацији државне компаније „Росњефт“. Додуше, засада није позната величина пакета који ће моћи да се купи. Кинески инвеститори су већ имали удела у капиталу „Росњефта“, када је 2006. компанија CNPC у иницијалној јавној понуди (IPO) купила 0,6% акција руске компаније.

Први мост и путеви

У овом тренутку кинески банкари већ дају руском „Росњефту“ кредите у рубљама.

Један од магистралних праваца сарадње са Кином је ангажовање кинеских компанија у реализацији инфраструктурних пројеката. Обим робе превезене на граничним прелазима између Русије и Кине већи је за 8% у односу на 2012. и сада износи 30,5 милиона тона. Већ током наредних месеци ће почети изградња моста преко реке Амур на руском Далеком Истоку. То ће бити први мост који спаја Русију и Кину. Засада између ових двеју земаља не постоји ниједан мост, ни друмски ни железнички. Према проценама руске стране, преко новог моста ће моћи да се превози 21 милион тона терета годишње, а превозницима ће пут бити краћи за 700 km. Поред тога, компанија „Руске железнице“ (РЖД), која држи монопол на тржишту услуга железничког теретног саобраћаја, и кинески државни железнички оператер China Railway Corporation договорили су се о изградњи система за логистику, а такође о развоју путничког саобраћаја и смањењу тарифа.

Кина ће помоћи Русији и у погледу смањења њене зависности од долара у трансакцијама. Наиме, планирано је повећање исплата у националним валутама. Руска ВТБ банка и кинеска банкарска корпорација Bank of China већ су потписале одговарајући споразум. У овом тренутку кинески банкари већ дају руском „Росњефту“ кредите у рубљама, што смањује зависност руске економије од девизних курсева. Све у свему, према оцени председника Русије Владимира Путина, обим заједничких руско-кинеских пројеката у приоритетним правцима износи око 40 милијарди долара. И то није све: две земље планирају да до 2020. подигну тај показатељ на 200 милијарди долара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“