Русија не може сама да помаже Украјини

Графикон: Цене гаса за Украјину

Путин је 10. априла упутио писмо лидерима 18 европских земаља које купују већи део руског гаса који се испоручује у Европу. Председник је конкретизовао раније објављен став да неспособност Украјине да плати гас приморава Русију да ограничи његову испоруку. То може створити претњу по транзит ка Европи, па спречавање кризе захтева хитне преговоре између Русије и европских партнера.

Према Путиновом мишљењу, могућ је само један излаз – обављање хитних консултација на нивоу министара економије, финансија и енергетике „ради предузимања усклађених активности у циљу стабилизације економије Украјине и обезбеђивања испорука и транзита руског гаса“. У питању су преговори са сваком европском земљом понаособ, а не са њиховим представником оличеним у Европској комисији. „Будући да је свака од тих земаља купац гаса, свака од њих је преговарачка страна. Вођење преговора искључиво са Европском комисијом није могуће, јер она није купац“, објаснио је портпарол председника Дмитриј Песков.

Ситуација са исплатом украјинског гасног дуга свакако забрињава Москву – Кијев не плаћа гас, а ЕУ, која је обећала помоћ, остаје на обећањима. „Наши партнери у Европи признају легитимност данашњих кијевских власти, али не чине ништа како би пружили помоћ Украјини, нису дали ниједан долар, ниједан евро“, рекао је Путин. Русија при том не признаје легитимност власти у Кијеву, али наставља да пружа економску помоћ и субвенционише украјинску економију, додао је председник.

Подсећамо да руске власти полазе од чињенице да је Москва у последње 4 године субвенционисала економију Украјине на рачун смањења цене гаса и пружања других повластица у вредности од 35,4 милијарде долара.

Према мишљењу неких руских медија, потез Кремља би требало да ојача позицију Москве на преговорима о регулисању украјинског питања у формату „3+1“, који су заказани за 17. април. Његов циљ је да отежа консолидацију Запада и да пребаци дискусију око Украјине из геополитичке у практичну сферу.

Гасни дуг као инструмент притиска

Према речима експерата, Русија не очекује да Кијев одустане од притужби у вези са Кримом у замену за гасни дуг, нити да Запад призна полуострво као део Русије. „Ниједна влада се не одриче своје територије тек тако. Као пример можемо навести Нагорно-Карабах, који Азербејџан и дан-данас сматра својим. Зато неће бити формалног признања и одустајања од притужби“, сматра први потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин. Ипак, он сматра да би могли бити постигнути неформални договори. На пример, ако у замену за одустајање Русије од заоштравања ситуације са гасним дугом Украјина гарантује да неће организовати економску блокаду Крима.

Више о руско-украјинским односима

Истовремено, на Западу се чују упозорења на рањивост европских земаља у гасној сфери. Тим Берсма, експерт за енергетику из Брукингсовог института (САД), изјавио је за портал vz.ru да „амерички позиви на изолацију Русије могу деловати као привлачна идеја, али она ће скупо коштати, и то Европу, а не САД“. Он је назвао европски оптимизам „неумесним и глупим, јер би потенцијално могао да нанесе штету дугорочним и стабилним трговинским односима“.

Може ли Украјина да докаже да је цена гаса превисока?

Јуриј Продан, дефакто министар енергетике и рударства Украјине, у петак 11. априла је изјавио да се његов ресор већ бави припремом докумената за обраћање Арбитражном суду у Стокхолму ради ревизије гасног уговора са РФ. Руски експерти нису уједињени у процени коначног резултата могуће судске расправе. Сергеј Абигалов, директор сектора економског одељења Института за енергетику и финансије, у интервјуу за „Газета.Ru“ изјавио је да је перспектива победе Украјине у Арбитражном суду у Стокхолму прилично сумњива: „Украјина може да се позове на чињеницу да је цена од 485 долара за хиљаду кубика знатно виша од цене за европске контрахенте „Гаспрома“, али чак и да издејстује смањење цене на европски ниво, она ће опет износити око 400 долара“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.