БРИКС оснива свој монетарни фонд

Земље БРИКС-а су постигле велики напредак у процесу оснивања структура које би представљале алтернативу Међународном монетарном фонду и Светској банци, којима управљају пре свега САД и ЕУ. Заједничке девизне резерве као замена за ММФ и Развојна банка земаља БРИКС-а као замена за Светску банку профункционисаће већ 2015, тврди изасланик за посебна питања МСП Русије Вадим Луков.

Бразил је већ припремио пројекат статута Развојне банке, док Русија припрема међудржавне споразуме за њено оснивање, објаснио је дипломата.

О дугорочној стратегији окретања Москве ка Истоку
Одлука Русије да оснажи економске везе са Индијом, Вијетнамом, Јужном Корејом и Кином део је добро промишљене стратегије донете много пре украјинске кризе, и није напрасни одговор на „санкције“ Запада, како то желе да представе многи западни медији. Њу Делхи, који је и сам преживео покушај увођења санкција 1998, недавно је одбио да подржи санкције против Москве, а Индија је међу првима јавно објавила да су интереси Русије на Криму легитимни.

Поред тога, земље БРИКС-а су већ договориле износ основног капитала нових структура. Он ће за сваку од институција износити по 100 милијарди долара. „У току су преговори међу партнерима о учешћу у иницијалном капиталу у износу од 50 милијарди долара и о локацији главне канцеларијe“, рекао је дипломата. „Све чланице БРИКС-а су заинтересоване да се главна канцеларија налази на њиховој територији.“

Претпоставља се да ће Кина у заједничке девизне резерве уложити 41 милијарду долара, Бразил, Индија и Русија по 18 милијарди, а Јужноафричка Република 5 милијарди долара. Количина средстава је сразмерна величини националне економије.

Ради поређења наведимо да количина средстава ММФ-а, која се регулише у јединицама SDR (Special Drawing Rights, позајмице са специјалним правом – вештачко неготовинско платежно средство које емитује ММФ), данас износи 238,4 милијарди евра или 369,52 милијарде долара. Заједничке девизне резерве земаља БРИКС-а, наравно, по количини средстава заостају за ММФ-ом. Међутим, 100 милијарди долара је сасвим довољно за пет земаља, док у ММФ улази 188 земаља, којима у сваком тренутку може затребати финансијска помоћ.

Развојна банка земаља БРИКС-а

Земље БРИКС-а оснивају и Развојну банку као алтернативу Светској банци, како би кредитирале пројекте који нису у интересу САД и ЕУ, већ управо земаља у развоју.

Циљ банке је да финансира пре свега пројекте у иностранству, а не домаће пројекте. Своје пројекте земље могу и саме да финансирају. На пример, Русија у ту сврху располаже средствима Фонда националног благостања.

Кредити Развојне банке неће у толикој мери бити намењени земљама БРИКС-а, колико инвестирању у инфраструктурне пројекте других земаља. „На пример, земљама БРИКС-а одговара да афричкој земљи одобре кредит за програм развоја хидроенергетике у којем земље БРИКС-а могу да пласирају своју опрему или да се појаве као извођачи радова“, објашњава стручњак Економске експертске групе Иља Прилепски. У случају да кредит даје ММФ, опрему испоручују западне земље и оне контролишу њен рад.

Оснивање Развојне банке има такође и политичку позадину, зато што омогућава земљама БРИКС-а да реализују своје интересе у иностранству. „Ради се о политичком потезу, који може да ојача позиције земаља чије ставове америчке и европске колеге често не узимају о обзир. Што овај савез буде стабилнији, а његове позиције на међународној сцени јаче, биће лакше штитити интересе његових чланица“, сматра руководилац Одељења за аналитику Инвестиционе компаније „Golden Hills-КапиталЪ АМ“ Наталија Самојлова.

Међутим, стварање алтернативних организација не значи да ће земље БРИКС-а обавезно напустити Светску банку или ММФ, барем не у прво време, додаје Прилепски.

Заједничке девизне резерве

Осим тога, заједничке девизне резерве БРИКС-а представљају врсту осигурања, посебан тип штедње за случај да нека од земаља БРИКС-а доживи финансијске тешкоће и дефицит у буџету. У совјетско време то се називало „каса узајамне помоћи“, објашњава заменик генералног директора компаније за консалтинг „HEADS“ Никита Куликов. Земље које су део ове заједнице једна другој обезбеђују осигурање.

Неопходност овакве врсте заштите може се видети по овогодишњој ситуацији: руска рубља је доживела пад вредности.

Више о БРИКС-у

Заједничке девизне резерве могу пружити помоћ земљи када се појаве тешкоће са платним билансом тако што ће надокнадити недостатак екстерне ликвидности. Помоћ се може добити када долази до нагле нежељене девалвације националне валуте или до већег одлива капитала услед блаже монетарне политике Савезних резерви САД, или када настају унутрашњи проблеми као што је криза банкарског система. Ако су банке позајмиле много готовине у девизама и не могу све да врате, онда заједничке девизне резерве могу помоћи да се исплате спољни дугови.

Оваква институција треба да постане достојна алтернатива ММФ-у, који је традиционално пружао подршку економијама у ванредним буџетским ситуацијама.

„Велики део средстава Међународног монетарног фонда користи се како би се у кризним ситуацијима подржао било евро, било националне валуте развијених земаља. Ако се узме у обзир да ММФ-ом управљају западне земље, мало је вероватно да ће ова организација пружити помоћ Русији у случају неких тешкоћа. Зато нипошто није наодмет имати заједничке девизне резерве “, тврди изасланик МСП РФ.

Заједничке девизне резерве ће такође помоћи земљама БРИКС-а да постепено успоставе сарадњу без посредовања долара, сматра Наталија Самојлова. Истина, за то ће бити потребно извесно време. Засада је одлучено да основни капитал Развојне банке и Заједничких девизних резерви земаља БРИКС-а буде у америчким доларима. На тај начин се, свакако, пружа подршка и монетарном систему САД. Међутим, не треба искључити могућност да већ у најскоријој будућности (узимајући у обзир претње САД и ЕУ економским санкцијама против Русије) долар могу заменити рубља и друге националне валуте земаља БРИКС-а.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.