Крим омогућава алтернативни „Јужни ток“?

Графикон: Алтернативна маршрута гасовода „Јужни ток“

Гасовод „Јужни ток“, којим ће се руски гас извозити у земље ЕУ, жестоко је критикован због спорне економске ефикасности. Као прво, његова цена је једна од највиших у историји изградње цевовода као начина за транспорт гаса и износи 16 милијарди евра. Као друго, технолошки пројекат је веома сложен и носи бројне еколошке ризике, који настају због постављања цевовода на великој дубини (до 2,5 km, што је светски рекорд у овој области).

Након што су 2011. спроведена најважнија еколошка испитивања, припремљена пројектна документација и потписани први инвестициони споразуми са земљама кроз које пролази „Јужни ток“, и пошто је постало јасно да је Москва донела чврсту одлуку да овај гасовод буде изграђен, влада Украјине је изнела предлог да гасовод пређе преко територије Крима и даље преко плићег северног дела Црног мора, што би буџет смањило два и по пута. „Гаспром“ је ову варијанту одмах одбацио, јер она не решава основни задатак „Јужног тока“. На тај начин се Русија, наиме, не би ослободила транзитног ризика. Данас, међутим, када је Крим у саставу Русије, о транзитним ризицима више не може бити речи.

Алтернативна аритметика

Просечна дубина на којој ће према постојећем пројекту бити постављен гасовод (у зони отвореног мора) износи 1,7 km, а максимална дубина је 2,25 km. Црноморска деоница је дуга 957 km. Из пројектне документације која је доступна јавности познато је да се буџет изградње састоји из два дела: копнени део кошта 5 милијарди евра за 1,7 хиљада km, а црноморски део 11 милијарди евра за 957 km.

А сада погледајмо параметре ревидиране маршруте. Дужина морске деонице је двоструко краћа и износи 484 km, просечна дубина на овом делу Црног мора је 1,6 пута мања (1,05 km), док максимална дубина износи 1,44 km уместо 2,25 km. Према проценама европских стручњака, алтернативна црноморска маршрута би коштала 3,6 милијарди евра. Додајмо око 420 km деонице преко самог Крима (још око 1,2 милијарде евра). Укупни трошкови „кримске“ варијанте поморске деонице износили би тако 4,8 милијарди евра, што готово на половину смањује садашњу цену изградње овог дела гасовода.

Још није врема да се алтернатива званично усвоји

Руски гасни гигант званично не потврђује да би могло доћи до корекције маршруте. Прес-служба „Гаспрома“ дала је следећи коментар: „‘Гаспром’ не разматра могућност измене трасе ‘Јужног тока’. ‘Јужни ток’ је пре свега гасовод намењен извозу. Његова изградња се реализује заједно са страним партнерима, који такође финансирају део пројекта. Измена конфигурације за собом повлачи неопходност да се поново усагласе услови учешћа партнера у пројекту и може довести до заостатка у погледу темпа његове реализације. Постављени рокови почетка експлоатације гасовода не остављају простор за спровођење новог низа истраживања. Данас је већ у пуном јеку изградња нових цевовода и компресорских станица на територији Руске Федерације, потписани су уговори о постављању прве две деонице гасовода. Потписан је споразум о изградњи првог дела црноморске деонице, која ће почети већ 2014.“

Могућу измену трасе званично је демантовала и компанија „Wintershall“, партнер „Гаспрома“. „Улазак Крима у састав Русије неће утицати на маршруту гасовода ‘Јужни ток’“, изјавио је члан управног одбора ове компаније Марио Мерен.

Међутим, било би необично да се у ситуацији заоштрених односа између Русије и Запада поводом Крима чују другачије изјаве. Један од сарадника „Гаспрома“ је под условом да остане анониман рекао да је пројектовање маршруте „Јужног тока“ преко Крима већ у току, али за сада се не одвија јавно: „Треба сачекати да се ситуација око Украјине слегне, да се сложи у историјским аналима и у главама западне политичке елите, као што се догодило са грузијским инцидентом 2008, када су односи били замрзнути неколико месеци. Прву деоницу ћемо ипак реализовати према старој маршрути, јер је већ склопљен обавезујући уговор, Холанђани су започели свој део посла и на јесен ће почети постављање цевовода по морском дну. Међутим, највероватније ће преостале три деонице проћи по оптималној маршрути, која узима у обзир новонасталу политичку ситуацију.“

Овај саговорник такође сматра да се теза о тешкоћама које могу настати приликом ревидирања уговора са страним партнерима „Гаспрома“, „који такође финансирају део пројекта“, може сматрати за неосновану. Партнери би, наиме, радо прихватили могућност да рок када ће се њихова инвестиција исплатити буде што краћи и да се смање трошкови који се обрачунавају пропорционално. Друга ствар је што им у овом тренутку то не би дозволила њихова политичка елита.

Водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност Игор Јушков такође сматра да је корекција маршруте „Јужног тока“ могућа, почев од друге деонице, и да је одлагање, без обзира на очигледну исплативост таквог потеза, пре свега везано за геополитичке ризике на линији Русија-Запад. Трошкови делимичног поновног пројектовања и поновног склапања уговора услед измене црноморске деонице гасовода су једноставно занемарљиви у поређењу са економском исплативошћу коју такав потез доноси, сматра Јушков.

Руски текст на порталу „Експерт“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.