Гасни ризици Европске уније

Москва је почетком марта, као што се и очекивало, објавила да за Украјину попуст на гас више неће важити. Првобитно је било одлучено да Русија одобри Украјини кредит од 15 милијарди долара, с тим да Кијев један део добијених средстава усмери на измиривање дуга према „Гаспрому“. Планирано је да се попуст дефинише свака три месеца у виду допунског уговора. Цена са попустом износи 268,5 долара за хиљаду m³ гаса, док је пуна цена 415 долара. Украјина је почела да добија руски гас од 1. јануара 2014, а украјински „Нафтогас“ није измирио дугове ни за фебруар.

„Новац смо дали, цене гаса смањили, а они ништа не плаћају“, рекао је председник Владимир Путин. Кијев није негодовао због нових услова испоруке гаса. Извори блиски преговарачима кажу да у овом тренутку дуг „Нафтогаса“ износи нешто више од 2 милијарде долара.

Засада се не зна тачан сценарио по коме ће се развијати ситуација. Русија је спремна да преко Владе или „Гаспрома“ понуди „Нафтогасу“ нови кредит у висини од 2–3 милијарде. Власти у Кијеву су наговестиле да рачунају на то, а истовремено преговарају са ММФ-ом о кредиту од најмање 14 милијарди за одржавање целокупне украјинске економије. Такође, они наговештавају да неће прибегавати несанкционисаном коришћењу гаса, јер се боје погоршавања односа са Европом.

Украјина без јефтиног руског гаса?
Украјински политичари се још увек уздају у милост Русије, док аналитичари тврде да је и сам Брисел против овог попуста. У сваком случају, Украјина нема чиме да плати тренутне дугове Русији од преко 1,5 милијарди долара.

Руски гас покрива отприлике трећину потреба европских потрошача. Половина те количине испоручује се кроз украјински гасовод, чија је пропусна моћ на улазу 288 милијарди, а на излазу 178,5 милијарди m³, од чега 142,5 милијарди иде у Европу. Прошле године је Украјина увезла 27,9 милијарди кубних метара, док је преостали гас (86,1 милијарда m³) преко њене територије отишао у Европу. Европске власти су дале до знања да су заинтересоване за очување стабилности протока руског гаса кроз Украјину. Украјина и сама покушава да смањи своју зависност од руског гаса и у том правцу се тренутно воде преговори о увозу из Словачке.

Европски потрошачи су ипак, по свему судећи, одлучили да се унапред осигурају. Статистика говори да је од почетка марта преузимање гаса из украјинског гасовода нагло порасло. Најрањивије земље попут Бугарске, која кроз украјински гасовод добија 85% увезеног гаса, већ стварају резерве.

Извори блиски „Гаспрому“ тврде да испорука руског гаса Европи кроз територију Украјине сада није у опасности. Извор у Министарству енергетике РФ подсећа да је „Гаспром“ 2009. због обустављања транзита кроз Украјину морао да плати казну од 3 милијарде долара. „Међутим, још је акутније питање репутације. ‘Гаспром’ улаже новац у развој експлоатације гаса за западно тржиште, тако да је понављање ондашњег сценарија недопустиво“, каже руски функционер. И заиста, Москва је одавно сагледала неопходност диверзификације испоруке гаса Европи, тако да ове године кроз недавно отворени „Северни ток“ треба да прође преко 20 милијарди кубних метара гаса. Поред тога, „Гаспром“ наставља усаглашавање са европским властима пројекта „Јужни ток“, којим ће се гас извозити у регион по дну Црног мора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.