„Јужни ток“ без компромиса

Премијер РФ Дмитриј Медведев је веома јасно рекао: „Правна позиција Русије је јака, Европа ће добити гас. У то немојте сумњати“. А председник управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер самоуверено је обећао да ће „пројекат бити реализован у року и да ће функционисати“. Питање је само под каквим условима ће се то догодити и хоће ли „Гаспром“ од тог подухвата имати користи.

Немачки прецедент

Чињеницу да Европа не може да спречи изградњу „Јужног тока“ признаје чак и Европска комисија. Међутим, оно што може да уради је да значајно ограничи експлоатацију гасовода и да његово коришћење учини нерентабилним.

ЕУ креће у рат против „Јужног тока“
Европска комисија је по први пут кренула у отворену борбу против руског пројекта „Јужни ток“, оптужујући „Гаспром“ да крши прописе Европске уније. Комисија тврди да уговори које су транзитне земље, укључујући и Србију, потписале са Русијом нису у складу са законодавством ЕУ, а није искључено и да би руској компанији могли да забране да користи цевоводе. Неки стручњаци сматрају да су новонастали проблеми са ЕУ заправо последица конфликта око Украјине.

Управо то се догодило са другим руским гасоводом, „Северним током“, тачније, са његова два огранка: OPAL и NEL. Први води од Грајфсвалда (крајња тачка „Северног тока“) до границе са Чешком, а други из истог Грајфсвалда иде до Доње Саксоније, на тај начин повезујући трансбалтичку магистралу са мрежама за дистрибуцију гаса у Немачкој. Оба ова крака делимично припадају компанији „Wingas“, једном од највећих дистрибутера гаса у Немачкој, која је под контролом „Гаспрома“.

Фирме „Wingas“ и „E.ON Ruhrgas“ су се још у фази пројектовања ових гасовода обратиле надлежној регулативној агенцији са молбом да буду изузете из антимонополистичких правила која је усвојила ЕУ. Али ништа нису постигле. Као последица тога, огранак OPAL, који је пројектован за транспорт 35 милијарди кубних метара гаса годишње, користи само 50% капацитета. Европска комисија је тражила да преосталих 50% буде резервисано за друге дистрибутере гаса. То највише штете наноси „Гаспрому“, који је принуђен да акционарима „Северног тока“ плаћа за пун транзитни капацитет гасовода, што је око 500 милиона долара годишње. И још отприлике исто толико износе остали губици компаније, која, пошто је принуђена да користи услуге Украјине, кроз ту земљу транспортује додатне количине гаса и, у складу са тим, плаћа транзитне таксе.

Након што се министар енергетике РФ Александар Новак обратио Европској комисији, европски чиновници су прошле зиме у време велике хладноће дозволили да се привремено повећа транзит гаса, што је резултирало тиме да је „Гаспром“ повремено користио и до 80% капацитета крака OPAL.

Ускоро се од Европске комисије очекује коначна одлука. „Што се тиче огранка OPAL, ради се о договору о коришћењу 100% капацитета у замену за издвајање извесне количине гаса за продају на отвореном тржишту“, изјавио је амбасадор Русије у ЕУ Владимир Чижов. Питање је само у количини гаса која ће се издвајати. Ради се о минимум 10%, а максимум 50% гаса.

Алтернатива не постоји

После краха пројекта „Набуко“ („Nabucco“), који је био конкурент „Јужном току“ и којим је требало да се гас из Туркменистана и Азербејџана испоручује Аустрији и Немачкој, у Европи једноставно не постоји озбиљна алтернативе новом руском гасоводу.

Графикон: Гасовод „Јужни ток“ (новембар 2013).

„Јужни ток“ треба да прође по дну Црног мора у Бугарску, а затим у Србију, Мађарску, Словенију и Италију. Вредност пројекта се процењује на 16,5 милијарди евра, од којих ће на црноморску деоницу отићи 10 милијарди. Његово пуштање у рад је предвиђено за децембар 2015. (уз дистрибуцију гаса од 15,75 милијарди кубних метара годишње), а достизање пуних капацитета (63 милијарде кубних метара) у 2018.

У Азији пет земаља жели да се пробије на европско тржиште гаса. То су Азербејџан, Израел, Ирак, Иран и Туркменистан. Међутим, проблем Европе је у томе што нико осим „Гаспрома“ није у стању (пре свега у финансијском смислу) да до Запада изгради гасовод са довољно великим капацитетом. Азербејџан има два пројекта гасовода за испоруку гаса у Европу преко Турске. Али јасно је да, као прво, Азербејџан није у стању да истовремено изгради два гасовода, а, као друго, њихов капацитет је релативно мали и износи само 10-12 милијарди кубних метара гаса годишње. Очигледно је да ће у таквој ситуацији Европска комисија на крају дозволити „Гаспрому“ да изгради „Јужни ток“, после чега ће покушати да га примора да 50% капацитета препусти отвореном тржишту. Јасно је и да руководство „Гаспрома“ то зна и да зато не пристаје на компромисе.

Занимљиво је да се ни Министарство енергетике РФ ни „Гаспром“ до сада нису обраћали Европској комисија са молбом о изузећу. Осим тога, председник Русије Владимир Путин је отворено апеловао на извознике гаса да „не праве уступке Европи и да се заједно супротставе захтевима Трећег пакета енергетских прописа“. Три чланице ЕУ (Бугарска, Мађарска и Словенија) званично су потврдиле да и даље пружају политичку подршку „Јужном току“. Ако то учине и друге земље чланице ЕУ, тада захтев да се омогући приступ гасоводу трећим лицима отпада сам по себи. А чак и ако до тога не дође, „Гаспром“ има још једну могућност – да 50% гаса који се транспортује „Јужним током“ на улазу у Варну прода некој партнерској компанији. У том случају Европска комисија неће моћи да постави никакве формалне приговоре.

Уосталом, без обзира на то у ком правцу ће се ситуација развијати, „Јужни ток“ ће почети са радом већ крајем 2015, а до почетка 2018. прорадиће пуним капацитетом, што ће, заједно са ефикасном експлоатацијом „Северног тока“, омогућити „Гаспрому“ да у потпуности напусти транзит кроз Украјину, који данас износи нешто више од 86 милијарди кубних метара годишње.

Руски текст на порталу expert.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.