Вијетнам се придружује Царинској унији 2014.

Придруживање Вијетнама зони слободне трговине омогућиће Русији да до 2020. достигне промет робе од 10 милијарди долара. Извор: Росијска газета.

Придруживање Вијетнама зони слободне трговине омогућиће Русији да до 2020. достигне промет робе од 10 милијарди долара. Извор: Росијска газета.

Вијетнам ће 2014. ући у зону слободне трговине са Царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана. Москва и Ханој су донели коначну одлуку о томе, а уговор ће бити потписан у најскорије време. Подморнице руске производње штитиће руске и вијетнамске инвестиције. Продубљивање интеграције ће се одвијати у три кључна правца: „мирољубиви атом“, експлоатација нафте и гаса и војноиндустријска сарадња.

Русија заузима 19. место међу 100 држава које инвестирају у Вијетнам. У овој земљи су регистрована 92 инвестициона програма укупне вредности од 1,9 милијарди долара.

Придруживање Вијетнама зони слободне трговине омогућиће Русији да до 2020. достигне промет робе од 10 милијарди долара. Руска страна је израчунала да је прошле године обострани промет робе износио 3,6 милијарди долара. Према подацима вијетнамске владе, промет у 2012. години није прешао 2,4 милијарде, док је између Вијетнама и Кине, на пример, износио 13 милијарди долара. Зона слободне трговине предвиђа укидање царинских такси и количинских ограничења на промет робе и услуга. При томе се између земаља које учествују у зони слободне трговине задржавају царинске границе и свака од њих има могућност да самостално одређује режим трговине са трећим земљама.

Придруживање је планирано за 2014. годину, а тачан датум није познат. Продубљивање интеграције ће се одвијати у три кључна правца: „мирољубиви атом“, експлоатација нафте и гаса и војноиндустријска сарадња.

Државна корпорација „Росатом“ већ гради прву вијетнамску нуклеарну електрану у провинцији Нинтуан. Споразум о изградњи нуклеарке потписан је 2010. На тендеру су учествовале компаније из Кине, САД, Јапана и Русије. Избор је пао на „Росатом“. Планирано је да се 2023-24. пусте у погон два блока у Нинтуану. Вијетнам је добио од Русије 8 милијарди долара за покривање трошкова изградње нуклеарне електране. Шеф руске државне корпорације Сергеј Киријенко обећао је да ће у Вијетнаму изградити „најбезбеднију и најмодернију атомску централу“.

У априлу прошле године „Гаспром“ је потписао споразум о подели производње са вијетнамском државном компанијом Petrovietnam. Руска компанија добија 49% гасног пројекта на вијетнамском шелфу у Јужном кинеском мору. Експлоатацију нафте на вијетнамском шелфу реализује „Зарубежњефт“, који је и створен на основу заједничких пројеката СССР-а и Социјалистичке Републике Вијетнам.

„Русија нема комерцијалну потребу за индустријализацијом вијетнамских налазишта, јер ‘Гаспром’ има резерви за 30 и више година“, каже аналитичар банке UBS Константин Черепанов. Са друге стране, Алексеј Кокин из банке „Уралсиб“ сматра да је вијетнамски гас потребан „Гаспрому“ како би ојачао позиције на тржишту течног природног гаса (ТПГ). „Сада ‘Гаспром’ заузима око 2% светског тржишта ТПГ“, каже експерт. „Компанија жели да повећа своје присуство на том тржишту и да у азијско-тихоокеанском региону има сопствене резерве које ће касније пласирати на тржишта тог региона“. По Кокиновом мишљењу, „Гаспром“ може у Вијетнаму да изгради рафинерију течног гаса.

Поред тога, Русија и Вијетнам су потписали акт о предаји Вијетнаму прве од шест дизел-електричних подморница пројекта 636 „Варшављанка“. Подморнице ће постати део арсенала Ратне морнарице Вијетнама. Уговор је вредан око 2 милијарде долара. Поред тога, Вијетнам ће 2016. и 2017. од Руске Федерације добити и два нова патролна брода „Гепард-3.9“. Раније је Вијетнам за своју ратну морнарицу већ купио два „Гепарда“.

„Варшављанка“ ће крајем децембра стићи у вијетнамску луку Камран, где ће бити створена база за сервисирање и ремонт подморница. „Реч је фактички о повратку руске флоте у Камран после 10-годишње паузе“, каже Владимир Колотов, шеф катедре за историју земаља Далеког Истока на Санктпетербуршком државном универзитету.


Уместо Царинске уније – Евроазијска економска унија
Русија, Белорусија и Казахстан на самиту у Минску потврдили су намеру да 2015. на основу Царинске уније формирају Евроазијску економску унију (ЕЕУ). Лидери сматрају да би се новој алијанси касније могле придружити Турска, Индија, па чак и Сирија. Украјина је, међутим, по речима председника Владимира Путина, заузела курс ка асоцираном чланству у ЕУ и више нема могућност да уђе и у Царинску унију.

Шест наручених подморница и повратак руских војника у Камран експерти недвосмислено повезују са територијалним претензијама Кине на део архипелага Спратли и Парасел у Јужном кинеском мору. На овим острвима су почетком 1990-их пронађени нафта и гас, и од тада на њихово коришћење претендују Вијетнам, Кина, Филипини, Тајван, Малезија, Брунеј, Сингапур и Индонезија. Неке од тих земаља су на спорним острвима подигле своје националне заставе. Међутим, територијални конфликт се највише заоштрава између Вијетнама и Кине. Више пута је дошло и до оружаних сукоба.

Вијетнаму је Русија крајње неопходна као противтежа Кини, сматра Иља Усов, старији научни сарадник Руског института за стратешка истраживања (РИСИ). Поред тога, база у Камрану ће омогућити Русији да врши мониторинг у стратешки важним подручјима југоисточне Азије, конкретно у Јужном кинеском мору. „Продајом подморница Вијетнаму обезбеђује се заштита руских и вијетнамских инвестиција“, додаје Колотов. Продаја подморница ће делимично повратити нарушени баланс снага у југоисточној Азији. „Русија, као и Кина, није заинтересована за дестабилизацију у овом региону, а јачање војне моћи помоћи ће да се охладе усијане главе у Пекингу“, сматра Колотов.

Ступање Вијетнама у зону слободне трговине са Царинском унијом пре свега је геополитичка игра, сматра Усов. „Промет робе између Русије и Вијетнама је мизеран, тако да овај савез неће донети штету, а може донети корист у том смислу што ће Русија показати целом свету да не одступа од светског тренда и продубљује економску интеграцију“, каже Усов. Руска Федерација ће преко Вијетнама проширити пласман својих производа и изаћи на тржиште у зони слободне трговине између десет чланица Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) и Кине, а то је 2 милијарде потрошача, објашњава Колотов.

Руски текст на сајту gazeta.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“