Украјина постаје посматрач у Царинској унији

Пуноправно чланство у ЦУ, на којем инсистира Москва, значило би одустајање од планова Украјине да се придружи Европској унији. На слици: председници Украјине и Русије, Виктор Јанукович и Владимир Путин. Извор: ИТАР-ТАСС.

Пуноправно чланство у ЦУ, на којем инсистира Москва, значило би одустајање од планова Украјине да се придружи Европској унији. На слици: председници Украјине и Русије, Виктор Јанукович и Владимир Путин. Извор: ИТАР-ТАСС.

Влада Украјине је усвојила одлуку да држава постане посматрач у Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана. Стручњаци, међутим, сматрају да би процес евентуалне потпуне интеграције Украјине у Царинску унију - на чему инсистира Москва, док Кијев за сада одбија због „европског пута“ - могао да потраје и 10–15 година.

Украјинска влада је одобрила нацрт меморандума о добијању статуса посматрача у оквиру Царинске уније (ЦУ) Русије, Белорусије и Казахстана, саопштио је премијер Николај Азаров. Уколико то буде остварено, такав статус Украјини пружа конкретну повољност да руски гас добија по цени од 240 долара за 1 хиљаду кубних метара уместо тренутних 530, што је за буџет те земље од изузетног значаја. Ова одлука је за званични Кијев била једна врста компромиса: пуноправно чланство у ЦУ, на којем инсистира Москва, значило би одустајање од планова Украјине да се придружи Европској унији.


Графикон: Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана

Царинска унија (ЦУ) је први велики економски пројекат на постсовјетском простору. То је облик трговинско-економске интеграције Русије, Белорусије и Казахстана. ЦУ представља јединствено царинско подручје у оквиру којег се у међусобној трговини робом не примењују царине и ограничења економске природе, изузев специјалних заштитних, антидампиншких и компензаторних мера. Притом државе чланице ЦУ примењују јединствене царинске тарифе и друге заједничке мере којима се регулише трговина са трећим земљама. Удруживши се у овај савез, Русија, Казахстан и Белорусија могу да парирају чак и Немачкој с обзиром да је њихов укупни БДП врло близу немачког.

Очекује се да ће лидери земаља ЦУ потписати меморандум 28–30. маја у Астани (Казахстан) којима на састанку Врховног евроазијског економског савета треба да се придружи и Украјински председник Виктор Јанукович.

Стручњаци сматрају да усвајањем поменутог меморандума Кијев покушава да добије на времену како не би изазвао љутњу Москве која отворено истиче да је заинтересована само за пуно учешће Украјине у процесу интеграција.

Украјинске власти представљају своју одлуку као известан напредак, истичући да се спремају да уместо обичног партнера постану кандидат за чланство у Царинској унији са јасно утврђеном „путном картом“. Међутим, генерални директор Руског центра за актуелну политику (ЦПКР) Сергеј Михејев сматра да би то приближавање могло бити врло постепено и може чак да потраје и 10–15 година.

Усвајање меморандума за Кијев представља компромис – истиче шеф украјинског огранка Института за чланице Заједнице независних држава (ЗНД) Владимир Корнилов.

„На потписивање на крају неће бити стављен украјински предлог са формулом сарадње по принципу ‘3+1’ нити руска верзија потпуне интеграције“, рекао је он и додао: „Украјина ће постати посматрач у ЦУ и кроз тај нови облик развијаће се сарадња без укључивања те земље у наднационалне структуре.“

Директор кијевског Института за проблеме управе „Горшењин“ Константин Бондаренко истиче да статус посматрача у ЦУ раније није био предвиђен, али постоји схватање да ће то бити формула ближе сарадње са земљама чланицама уније у односу на раније предложени Јануковичев формат „3+1“.

Према речима многих стручњака, ова ситуација ће захтевати развијање нових механизама сарадње.

„Формула кретања Украјине према ЦУ у статусу посматрача треба да буде јасно дефинисана“, сматра шеф Центра за примењене политичке студије „Пента“ Владимир Фесенко.

Са друге стране, украјинска опозиција се веома противи приближавању те земље ЦУ. Међутим, према мишљењу директора украјинског Политиколошког центра „Север–Југ“ Алексеја Власова, Јанукович ће се постарати да прогура своју одлуку јер нема где да се повуче.

Дипломатски скандал око Кримских Татара

Пре неколико дана између Русије и Украјине избио је још један дипломатски скандал. Повод за то је била изјава руског генералног конзула у Симферопољу Владимира Андрејева. Овај дипломата је, коментаришући филм „Хајтарма“ о депортацији Кримских Татара током Великог отаџбинског (Другог светског) рата, приметио да у њему нема ни помена о сарадњи одреда Кримских Татара са Немцима за време окупације.

Његова изјава је изазвала озбиљне реакције међу Кримским Татарима који су већ два пута протестовали испред руског конзулата. Руско Министарство иностраних послова (МИП) је 23. маја издало саопштење да схвата реакцију украјинске стране на „некоректне формулaције којима се послужио руски представник без одговарајућег осврта на осетљивост тог питања које у свакој ситуацији захтева изузетно опрезан приступ“.

Андрејев је следећег дана поднео оставку. „МИП ми пребацује кривицу за нешто што нисам рекао и не подржава ме у позицијама у којима не треба одступати. У таквим околностима где постоје противречности између мене и надређене инстанце не могу више да останем на својој дужности“, истакао је дипломата, а његову изјаву је пренела РИА „Новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“