Опера „Бољарка Морозова“ на сцени Театра „Мариински“

Василиј Суриков: Бољарка Морозова (1884-7), детаљ. Државна галерија „Павел Третјаков“, Москва.

У концертној дворани Театра „Мариински“ у Санкт Петербургу биће изведена опера Родиона Шчедрина „Бољарка Морозова“. У стваралаштву Родиона Шчедрина опера је дуго била запостављен жанр. Композитор се њом ретко бавио, сваких 10-15 година. Тек у 21. веку, пошто је у краћим временским интервалима компоновао три опере - „Зачарани путник“ (2002), „Бољарка Морозова“ (2006) и „Левак“ (2012-2013), Шчедрин се афирмисао као један од најбољих савремених оперских стваралаца. „Бољарка Морозова“ (пун назив опере је „Живот и страдање бољарке Морозове и сестре јој кнегиње Урусове“) је „руска хорска опера у два дела за четири солисте, мешовити хор, трубе, тимпане и удараљке“. Либрето је написао сам композитор на основу „Житија бољарке Морозове, кнегиње Урусове и Марије Данилове“, „Житија протопопа Авакума“, писама Авакума својим духовним ћеркама Морозовој и Урусовој и „Речи жалосног о три исповеднице“ такође протопопа Авакума.

Може се повући паралела и са још једним чувеним делом – сликом Василија Сурикова „Бољарка Морозова“ из 1887, која је дуго била једина уметничка интерпретација овог трагичног догађаја у руској уметности. Као и у опери, на слици Сурикова цео народ је саучесник догађаја – и радозналци, и они који се подсмевају бољарки, као и они који са њом саосећају.

Међутим, у обликовању лика главне јунакиње, познате старообреднице Феодосије Морозове, Шчедрин је независтан како од интерпретације Сурикова, тако и од оног портрета који је дат у житију и у делима протопопа Авакума. Морозова је код Сурикова несаломиви дух и фанатична верница. Авакумов опис бољарке је веома поетичан: „Прсти су твоји танани, из очију ти севају муње, и на непријатеље јуришаш као лавица.“ У Житију је лик Морозове најкомплекснији: она је приказана и као светица и као обичан човек. Шчедрин, са друге стране, истиче само главне црте њеног карактера: храброст, истрајност у вери и љубав, нежност према сестри и сину. Нема сумње да се ово дело већ данас може сматрати једном од најбољих опера почетка 21. века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“