„Ноћ музеја“ у Русији

У ноћи између 18. и 19. маја у Русији ће се одржати манифестација „Ноћ музеја“. Многи музеји и галерије широм Русије биће отворени до касно у ноћ, а неки и до јутра. Од 19 до 23 сата улаз ће бити бесплатан. Представљамо могућности које се отварају у Москви, Санкт Петербургу, Јекатеринбургу и Калињинграду.

„Државни Ермитаж“ у Санкт Петербургу, највећи музеј на свету. Извор: культура.рф.

У ноћи између 18. и 19. маја у Русији ће се одржати манифестација „Ноћ музеја“. Многи музеји и галерије широм Русије биће отворени до касно у ноћ, а неки и до јутра. Од 19 до 23 сата улаз ће бити бесплатан.

Европски музеји су овакву манифестацију увели још 1970-их година.

Прва „Ноћ музеја“ у Русији је одржана 2007. у Москви, а наредних година је почела да се одржава и у другим руским градовима. „Ноћ музеја“ се организује са циљем да широј јавности на неуобичајен начин приближи културно наслеђе и покаже значај музеја и галерија за друштво у целини, као и да посетиоце упозна са разноврсношћу и богатством музејских збирки. Главно обележје манифестације „Ноћ музеја“ у читавом свету је отвореност за посетиоце.

Државни историјски музеј у Москви.

У московској „Ноћи музеја“ ове године ће учествовати преко 200 најпопуларнијих музеја и изложбених простора, између осталог, Државна галерија „Павел Третјаков“, Државни музеј ликовне уметности „А. С. Пушкин“, Музеј Мајаковског, музеј „Мултимедија Арт“, стан-музеј М. Булгакова „Уклети стан“, Музеј старих аутомобила, Московски музеј савремене уметности, Државни центар савремене уметности (ГЦСИ), Централни дом уметника (ЦДХ), Центар савремене уметности „Винзавод“ и по први пут Центар савремене културе „Гаража“.

Царско село, Санкт Петербург.

У Санкт Петербургу у манифестацији ће учествовати више од 80 музеја и галерја. У оквиру „Ноћи музеја“ у Санктпетербуршкој филхармонији „Д. Д. Шостакович“ ће по први пут бити организован јединствен програм који ће трајати читавих 12 сати, од 6 сати увече 18. до 6 сати ујутру 19. маја! У програму ће се смењивати композитори, епохе, музички правци и извођачи. Главни догађај те ноћи биће тематски концерт. Све што ће бити изведено у фоајеу и великој сали филхармоније везано је за ноћ, од култне Бетовенове „Месечеве сонате“ до Шембергове музичко-драмске гротеске „Пјер месечар“ и Шуманових „Снова“. Чуће се и музичке бајке: „Петрушка“ и „Прича о војнику“ Стравинског, као и „Приче старе баке“ Прокофјева.

Поред тога, 18. маја између 18 и 23 сата сви заинтересовани ће моћи да посете Александровски дворац и павиљон „Бела кула“ у Александровском парку, са чијегсе видиковца високог скоро 40 метара пружа поглед на Царско Село. У том периоду биће отворена и библиотека Александровског дворца коју је Катарина Велика почела да прикупља за своје унуке. Посетиоци ће имати прилику да се упознају са историјатом ове јединствене библиотеке и да по први пут виде изложбу маргиналија, односно бележака на маргинама књига које су својеручно исписали Катарина Велика, Александар I и други чланови руске царске породице.

Међународна „Ноћ музеја“ у Јекатеринбургу ове године ће бити посвећена обележавању јубилеја града (290 година постојања) али и свим његовим становницима. Тема манифестације ће бити „Град надахнућа и његови хероји“. Специјалне изложбе и програме припремиће 30 градских музеја.

Музеј ћилибара у Калињинграду.

У Калињинграду ће у „Ноћи музеја“ бити изведен „ватрени шоу“ и ирски плесови. Музеј ћилибара је поводом Међународног дана музеја припремио специјални програм под називом „Око света за 6 сати“. Манифестација ће почети флеш мобом (групним уличним перформансом) и импровизованим мастер-класовима на којима ће се учити како се праве папирни авиончићи и бродићи. Те ноћи музеј ће се претворити истовремено у аеродром, железничку станицу и луку, одакле ће посетиоци „отпутовати“ у разне крајеве света. Моћи ће да посете источњачке земље, присуствују етно вечерима, обуку сари, науче индијске и ирске плесове, упознају основне технике осликавања тела каном („мехенди“), посете источњачки базар и виде „ватрени шоу“. Наравно, не треба пропустити изузетно богату колекцију ћилибара.

Текст је припремљен на основу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“