Поред снабдевања морским путем, Руси су отворили и ваздушни „коридор“ за подршку својим трупама у Сирији. У саставу ваздухопловне транспортно-логистичке групе налазе се авиони АН-124 „Руслан“, ИЛ-76, АН-72 и ТУ-154.
У јесен 2015.године, после закључења споразума са Сиријом о војној помоћи Русије њеној војсци у рату са терористима, из Русије у ту земљу је потекла река војне и хуманитарне помоћи. Непрекидна логистичка операција добила је и своје незванично име „Сиријски експрес“, и спада у највеће операције таквог типа у свету. Русија такву операцију није имала још од времена СССР-а, и рата у Афганистану.
По свом обиму и специфичности, „Сиријски експрес“ је постао предмет великог интересовања иностраних војних експерата и средстава масовног информисања.
Према страним војним експертима, трошкови руске војне кампање у Сирији се крећу од 2,5 па до 8 милиона долара на дневном нивоу, у зависности од интензитета борбених дејстава. У модерном времену, ово су ипак релативно подношљиви трошкови, када се узме у обзир обим руског војног ангажовања у Сирији, где је у великој мери присутна ваздухопловна компонента опремљена софистицираним убојним средствима. Оваква цена ратних операција, хиљадама километара далеко од руске границе, постигнута је и захваљујући одлично организованом и фреквентном снабдевању ваздушним и поморским путем.
Основне тачке за слање товара поморским путем за Сирију, налазе се у лукама Севастопољ и Новоросијиск. Одатле су бродови, што појединачно, што у конвоју, у прво време долазили до луке Мина ел-Беида, која се налази северно од града Латакија. Тек по отпочињању ратних операција руске војске основни пункт за доставу терета је постала руска војна база у Тартусу. Крајем 2016.године, руске инжењеријске јединице су у саобраћај пустили обновљену железничку пругу која повезује луку Тартус и руску авио-базу у граду Хмејмим, што је значајно поједноставило пребацивање товара са морске обале до стратешки важних војних чворишта у дубини сиријске територије.
За транспорт терета, Руси користе велике десантне бродове пројекта 775 (НАТО код-Жаба) . Основане су претпоставке да Руси у оквиру „Сиријског експреса“ користе 5 бродова ове класе („Азов“, „Королев“, „Ямал“,„Новочеркасск“ и „Цезарь Куников“). У базу у Тартусу на месечном нивоу пристану 2 оваква „накрцана“ брода. Један брод ове класе је способан, да на даљину до 6,000 наутичких миља, превезе 12 тенкова и оклопних транспортера, са 340 војника под пуном ратном опремом, или 480 тона различитог терета.
Велики десантни брод проекта 775. Извор: Георгиј Чернилевскиј/ Wikipedia.org
Опремљен је са 2 дизел агрегата снаге 9,600 Кс, и са 3 дизел- генератора снаге 750 Киловата. На отвореном мору може да борави и до 30 дана.
Поред ових бродова у саставу поморске логистичке групе се налазе и велики десантни бродови пројекта 1171 (НАТО код- Тапир/Алигатор), и то: „Саратов“, „Николай Вилков“ и „Николай Фильченков“. Бродови ове класе имају 2х већи капацитет од класе 775, и он достиже и до 1,000 тона различитог терета. Примера ради, бродови класе „Тапир“ могу да превезу 20 основних борбених тенкова, или 45 оклопних транспортера на даљину до 4,800 наутичких миља. Опремљени су са 2 дизел агрегата, снаге 9,000 Кс, а аутономија на отвореном мору износи 15-20 дана. База у Тартусу прима најмање 1 овакав брод на месечном нивоу.
Велики десантни брод проекта 1171. Извор: wikipedia.org
Према изворима који долазе из Турске, а чије поморске патроле помно бележе сваки брод који из Црног мора уплови и прође кроз Босфор, „Сиријски експрес“ у свом саставу има и групу великих цивилних теретних танкера који товар превозе у контејнерима. Ту се налазе танкери „Двиница-50“, “Кызыл-60“, „Вологда-50“, „Казань-60“, који су за потребе Црноморске флоте купљени у Турској и Украјини, а такође и танкери-гиганти SPARTA III и SPARTA II. Ови бродови имају теретни капацитет од 4,500 па до 9,500+ тона корисног терета. Према тим изворима само од почетка 2017.године кроз Босфор су прошла укупно 83 руска брода који су отпловили у правцу Сирије.
Танкери класе „SPARTA“ су специјализовани за контејенерски прекоморски транспорт. Величине су фудбалског терена. Њихови транспортни капацитети су способни да одједном превезу чак 300- 450 контејнера, од којих је сваки тежак 22 тоне. Погони га дизел агрегат снаге 6,600 Кс. Аутономија износи око 5,000 наутичких миља (30 дана на отвореном мору)
Извор: Слободан Ђукић
Поред снабдевања морским путем, Руси су отворили и ваздушни „коридор“ за подршку својим трупама у Сирији. У саставу ваздухопловне транспортно-логистичке групе налазе се авиони Ан- 124 „Руслан“, Ил-76, Ан-72 и Ту-154. Терет се из великих војно- транспортних авиона Ан-124 „Руслан“ и Ил-76, готово свакодневно доставља директно на авио-базу „Хмејмим“ и аеродром у Дамаску. Захваљујући свом огромном товарном капацитету и великом долету (Ан-124 „Руслан“ може да понесе 120 тона терета и прелети даљину од 5,000км), Руси су у Сирију пребацили ракетни комплекс ПВО-ПРО великог домета С- 400 „Тријумф“, затим борбено-транспортне хеликоптере Ми- 8АМТШ-В „Терминатор“, јуришне хеликоптере Ми-24, Ми-35М и другу опрему великих габарита. Такође, и војно-транспортни авиони Ил-76 са својим модификацијама, уопште нису наивни када треба брзо и поуздано пребацити велику количину терета, мерену у десетинама метричких тона, на практично други крај света. Овај тип авиона може да понесе 60 тона терета на даљине и до 4,000км.
АН-124 "Руслан". Извор: Vanisheduser21431/wikipedia.org (CC)
За прерасподелу терета по унутрашњим правцима у оквиру Сирије, руска ВКС користе војно-транспортну верзију авиона Ан-72 који може да понесе до 10 тона терета на даљину и до 2,800км (релација Хмејмим-Дамаск, Хмејмим-Алепо и сл.). За превоз високих званица, официрског и инструкторског кадра, елемената спецназа и сл. Руси користе авионе Ту-154 „Аурора“ капацитета 176 седећих места. Максимални долет овог авиона је око 4,000 км.
ИЛ-76-МД. Извор: Papas Dos/wikipedia.org (CC)
Према иностраним изворима, који анализирају способности руске армије да изводи сложену, мултивидовску ваздушно-копнену операцију далеко од своје територије, закључак је да на месечном нивоу у Сирију мора да слети десетине хиљаде тона различитог терета. Министар одбране, генерал Сергеј Шојгу је још крајем 2015.године изјавио да су логистички капацитети руске армије само у току 2 месеца, превезли готово 214,000 тона терета за потребе руске експедиционе групе у Сирији, укључујући ту и хуманитарну помоћ у прехрамбеним производима и одећи за цивилно становништво у Сирији.
Такође, руска армија у наредном периоду планира модернизацију своје базе и луке у Тартусу. Ради се на изградњи гасовода што би омогућило квалитетније енергетско обезбеђење базе, као и проширење пристаништа за пријем целе флоте бродова, укључујући ту и носач авиона „Адмирал Кузњецов“. Логистички капацитети ће исто тако бити значајно увећани. Тренутно је у току изградња великог броја складишта и хангара за прихват велике количине различитог и специјалног терета, као и објеката за стални боравак и ротацију борбених трупа. Укратко, Руси у Сирију нису дошли да би брзо отишли. Њихов боравак у овој земљи ће по свему судећи постати трајна категорија.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
