Лажни преводиочеви пријатељи: прóлив и пролúв

Јевгениј Михајлов
Српски и руски језик су веома слични на први поглед, тачније слух. Што не значи да постоји разлог да се превише опуштате ако сте поставили себи циљ да научите руски. Постоје одређене потешкоће, језичке клопке и препоне које напрежу говорни апарат, коче мисао, или је поведу у страну, запетљају језик... Углавном, сијасет неких лексичких и граматичких зачкољица које једноставно не дозвољавају да изражавање на тако блиском, братском језику протече глатко. А међу већим проблемима су и такозвани лажни преводиочеви пријатељи. Управо њима и посвећујемо нову серију текстова.

 Рекло би се да је довољно да само „изврнете“ овај или онај српски израз да би већ звучао руски. Међутим, када једном почнете озбиљно да се бавите руским језиком, схватићете да је понекад то лакше Енглезима, Италијанима, Немцима... ма било коме, само не Србима. 

Узмимо реч „пролив“. Ако мало промените нагласак, у руском језику се добије, ни мање ни више - „мореуз“.

Како само могу да отежају ситуацију ови лажни преводиочеви пријатељи, одлично илуструје пример отварања кафића „Пролив“ у Москви, о чему је „Руска реч“ већ извештавала.

Московљани који знају шта на српском језику значи назив локала нису дуго чекали да оставе коментаре на друштвеним мрежама. Тако је, рецимо, Татјана Кутаренкова, дописница портала „Руска реч“ и других верзија пројекта Russia Beyond The Headlines, написала на својој Фејсбук страници: „Срби ће заобилазити ово место у широком луку...“

Али није искључено да можда управо та необична околност привуче московске Србе и српске туристе и постане за њих нова атракција града и идеја за свакојаке „селфи“ фотографије. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“