Још пет руских речи које се тешко преводе на српски

„Силовики”

Ова реч је почела активно да се користи пре десетак година, када су политички експерти почели говорити о све израженијој борби између различитих кланова у структурама власти. Она постепено продире у друге језике са директном транслитерацијом на латиницу („siloviki”).

Сматра се да су „силовики” (тј. утицајни руководиоци војске и полиције) ривали такозваних „либерала” када је реч о дефинисању политичких приоритета, јер се залажу за широко схваћене интересе државе (безбедност, борба против криминала и суверенитет), док ови други више пажње обраћају на економски развој и веће грађанске слободе.

Таква конфронтација није типично руски феномен. Она је у мањој или већој мери карактеристична за многе државе. У земљама са нестабилном демократском традицијом управо руководиоци безбедносних структура (војске и полиције) понекад стају на чело државног преврата.

Па ипак, може се констатовати да термин „силовики” којим се означава дотични слој у владајућим структурама потиче из руског језика.

„Понятия”

Реч је настала у свету криминала. Буквалан превод на српски је „схватања”, али у одређеном контексту реч означава својеврсни алтернативни скуп закона. Најчешће се среће у синтагми „жить по понятиям”, тј. „живети по схватањима”.

Криминалци не признају званичне законе и крше их, али се зато унутар своје заједнице придржавају прилично строгих норми понашања. „Понятия” је врста неформалне етике засноване на представама о посебној правичности и узајамном поштовању (на пример, строго је забрањено лагати или вређати неког „свог”).

Важно је то што се „схватања” морају поштовати само у криминалним круговима. Свет криминала у том смислу представља затворени социјални систем.

Нагли процват криминала у Русији током 1990-их допринео је да лексика из криминалних кругова, која је раније била маргинална, продре у народ. Синтагма „жить по понятиям” се проширила изван оквира конкретне социјалне групе и стекла је значење „живети по неписаним, али општеприхваћеним законима који допуштају кршење државних закона ако то не наноси штету сопственој заједници”.

„Совок”

Иронична пејоративна реч (енглески еквивалент: dustpan). Означава негативне црте совјетског периода (именица „совок” је као нека скраћеница од придева „совјетски”) које се и данас испољавају у многим сферама.

Може се употребљавати као назив земље (на пример, „жить в совке”, тј. „живети у совоку”) или као карактерна особина (на пример, „он – безнадёжный совок”, тј. „он је непоправљиви совок”). „Совок” се каже за човека који је инертан, пасиван и безвољан, који потпуно зависи од државе и задовољан је оним што му се даје, а даје му се мало тога. Епоха „совок” је нешто досадно и утучено, то је стање стагнације (није случајно што се за последњих 20 година совјетског периода каже да је то „епоха стагнације”).

За „совок” је била карактеристична атмосфера лажи и лицемерја, када званична пропаганда није имала никакве везе са стварним животом. Грађани су испуњавали неке обавезне ритуале (на пример, учествовали су у изборима тобоже „народних” посланика, где није било никакве алтернативе) само да не би били изложени социјалним санкцијама. Из истог разлога су били принуђени да на одређени начин одобравају сваки поступак власти и да се не жале превише на свој убоги живот.

„Ватники” и „либерасты”

У тим двема речима се одражава подела савременог руског друштва на патриоте и прозападно настројене либерале.

„Ватник” (или „вата”) је термин који су либерали увели 2011. године да њиме означе патриоте у Русији. Првобитно значење ове речи је зимско ватирано одело које се користило као радни комбинезон у СССР-у (носили су га и војници у Великом отаџбинском рату и робијаши у Совјетском Савезу).

Слово „ватник” је постало популарно када је у друштвеној мрежи „ВКонтакте” изрекламиран приказ под називом „Рашка, квадратни ватник”. То је било на брзину нацртано антропоморфно биће са ватираним оделом уместо тела и главе, што асоцира на цртани филм „Сунђер Боб Коцкалоне”. Тај „ватник” је обучен у ваљенке, мало је необријан, има масницу испод ока и црвен нос.

Затим су либерали почели да користе реч „ватник” за фанатични патриотизам, желећи њиме да означе екстремне патриоте, а не све патриотски настројене грађане. Временом су и сами патриотски настројени грађани који подржавају своју државу почели иронично себе тако да називају, што је ублажило негативну конотацију речи „ватник”. Штавише, популаризацији те речи је допринела и чињеница да су разноразни представници руске елите почели да носе „осавремењене” варијанте ватираног одела, а канал RT је дизајнирао свој сопствени „ватник”.

Противници „ватника” су такозвани „либерасти”. Реч је увредљива, а настала је спајањем руских речи „либерал” и „педераст”. Речју „либераст” се у Русији пејоративно назива човек који се придржава либералних вредности, присталица либералне идеологије.

Аутор овог термина је публициста Иља Смирнов. За њега је карактеристична умерено левичарска критика неолиберализма и нетрпељивост према хомосексуалцима. Термин се појавио у циклусу његових чланака прве половине 1990-их. Најпре је коришћен за државне функционере за које се везују догађаји из 1990-их у Русији (Јељцин, Гајдар и Чубајс). Понекад се наглашава да је „либераст” онај либерал који дејствује супротно интересима своје корпорације (земље), за разлику од либерала који на делу доказује предности либерализма.

После протеста опозиције на Болотном тргу 2011. године реч „либераст” је почела да се користи за све либерално и прозападно настројене опозиционаре. За такве људе се користе још и речи „демшиза” (комбинација речи „демократија” и „шизофренија”, што значи да схватања руских „екстремних демократа” по мишљењу њихових политичких противника личе на душевну болест) и „белоленточник” (онај који носи белу траку, на руском „ленту”, што је симбол протеста против Путина).

„Компромат”

„Компромат” је скраћеница од руске синтагме „компрометирующие материалы”, тј. компромитујући материјал. Обично означава документацију (папире, фотографије, видео и аудио-снимке) која садржи податке о „прљавој работи” одређене личности или организације. Ова реч, по свему судећи, потиче из жаргона КГБ-а, а појавила се у руском језику у совјетском периоду.

Реч „компромат” се у Русији често користи. Ретко која предизборна кампања прође без „компромата”, а његова примена често има контраефекат, тј. додатно рекламира онога против кога је компромат усмерен.

У енглеском језику се реч „компромат” понекад користи без превода као специфична руска реч. Њеној популарности доприноси и садашња хистерија на Западу поводом свуда присутних руских хакера и шпијуна, и тобожњег мешања Русије у унутрашње послове западних земаља.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!