Феђа Димовић: Измећу Руса и Срба постоји разумевање на сваком могућем нивоу

Катарина Лане
Шта је слично у руској и српској хип хоп музици, каквим се питањима баве људи у нашим земљама, шта је то „руска позитивна дискриминација према Србима“? Наша дописница Катарина Лане је разговарала са лидером „Београдског синдиката“ Феђом Димовићем.

Српски језик сам почела да учим у Русији, слушајући српску музику. Прва група чије сам текстове одштампала и научила напамет је „Београдски синдикат“. Слушала сам њихове песме са отвореним прозором аута, појачавала „до даске“ и понављала за њима: „И да се поново родим и да могу да бирам где ћу, напустио бих све, ал' Београд никад нећу!“

Прошло је око пет година и ја седим у београдском кафићу са лидером „Београдског синдиката“ Феђом Димовићем, а он ми приповеда како се догодило да су једну српску хип хоп групу од свег срца заволели у Русији.

Феђа Димовић&nbsp;\nКатарина Лане<p>Феђа Димовић&nbsp;</p>\n
Катарина Лане
 
1/2
 

Позитиван шок

Феђа Димовић: Нама је то било врло изненађујуће кад смо први пут дошли у Русију. До сада смо имали три концерта у Русији: два у Москви и један у Петербургу. Тај први концерт у 2009. jе за нас био изненађење, јер ми смо очекивали да ће то испратити нека наша дијаспора, која живи у Москви. И кад су нам рекли  да имамо заказано гостовање на радију, то је било прво изненађење. Сели смо са другарима да попијемо вотку и делегирали смо једног: „Ајде иди ти“. То  је била једна од најозбиљнијих емисија на којој смо гостовали до тада. Све време укључења слушалаца који су нас питали не само за музику, него за политику, за живот људи у Србији, за односе Русије и Србије, Србије и Запада. Следећа ствар је била конференција за штампу. Када ми, на пример, закажемо конференцију за штампу, мораш да вучеш новинаре за рукав, да се ослањаш на нека лична познанства да новинари дођу. Овде је било више новинара него што смо икад имали на конференцији у Београду. Трећа ствар је била кад смо чули: „Имате потписивање ЦД-ова вашег фан клуба“. „Какав фан клуб?“, било је питање. „Ви имате фан клуб у Москви!“ И појавили се су млади људи са ЦД-овима. Не знам где су их набавили, али набавили. Тражили да их потпишемо. Нама је било јасно да то неће бити концерт за неку српску дијаспору, за неких 200-300 људи, него да ми имамо одређену публику међу Русима. Људи знају наше рефрене, речи песама. Било је преко хиљаду људи .То је било фантастично! Тај први концерт је био за нас врста позитивног шока.

„За све што нас спаја, што нас држи“

Феђа Димовић: Ми певамо на нашем матерњем језику о темама, које су посвећене углавном животу у Србији, и очигледно да ти проблеми о којима ми говоримо постају глобални. Неке ствари које тиште неког обичног човека у Русији ништа нису другачије од оних које нас море овде у Србији или било где. Борећи се за права малог човека, дискретног хероја, како га ми називамо, вероватно говоримо речима, које сви разумеју, препознају ту енергију. Срби у Русији преведу неке текстове. И кад погледаш неке наше последње спотове, које смо ми објавили на Јутјубу, има пуно људи, који се кроз коментаре обраћају нама из Русије, шаљу поздраве. То српско-руско пријатељство није занемарило тај трећи концерт који смо имали у Санкт Петербургу. Организовали су га Руси, наравно. Приход од карата је била хуманитарна помоћ за Косово и Метохију. Морали смо да идемо тамо да учествујемо у једној таквој акцији. 

Катарина Лане
Катарина Лане
 
1/2
 

„Односи између Руса и Срба су више него пријатељски, то је разумевање на сваком могућем нивоу"

Феђа Димовић: Када дођеш први пут у ову огромну земљу, одушевиш се. Кажеш да си Србин и то је супер. Сви знају за нашу земљу, за разлику од Америке. Тамо те питају одакле си. Одговараш из Србије, а следеће што кажу: „Ок, Сајбирија“. И мораш да кажеш да си из Европе да би они отприлике знали одакле долазиш. У Русији је то другачије. Људи су заинтересовани. Упознали смо пуна Руса који говоре српски језик. Ево, примерак седи преко пута мене!

Катарина Лане: Знам и рефрене!

Феђа Димовић: Било би лепо када бисмо могли да кроз наш образовни систем боље научимо руски језик. Да га говоримо као енглески. Било би боље. 

Имам пријатеља Руса који живи у Београду. Питао сам га да ми препоручи неки ноћни клуб у Москви где могу да изађем са друштвом, са „Синдикатом“, и он је препоручио једно место. Ми смо се ту појавили. Ноћни изласци, знаш, 10 мушкараца без пратњи девојака. Тешко је ући у било који клуб не само у Русији. У Београду не можеш да уђеш тако, када се појави чопор људи. И био је велики ред испред те дискотеке. Ми смо видели да је то неко добро место. Отишли смо до обезбеђења да питамо да ли би нас странце пустили да видимо мало тај ноћни живот у Москви. Они питају: „Из којe сте земље?“ „Срби.“ Одмах су нас пустили у клуб. Да смо рекли да смо Американци или Белгијанци или Енглези, вратили би нас кући или на крај реда. И ја се осећам добро због тога. То је позитивна дискриминација према нама. 

„Ми ћемо победити!“

Феђа Димовић: Ми смо сарађивали са „25/17“, који се раније звао „Сибирски синдикат“. Снимили смо заједничку песму „Ми ћемо победити“. Тако да сам делимично упознат са радом те екипе људи и то звучи супер. 

Феђа Димовић: Руски реп ме доста подсећа на то што ми радимо овде: социјално ангажовани текстови, приче о вредностима породице и друштва, и све више људи који то све капирају не на један комерцијални начин, а као прилику да се нешто уради, да мењају ствари у друштву на боље. И то поздрављам. 

Феђа на крају каже да је група „Београдски синдикат“ отворена за сарадњу са било којим руским музичарима и спремна да поново одржи концерт у Русији. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“