Испод Лењинове слике пронађен портрет цара Николаја II

Рестаурисани радови двојице сликара биће представљени у Музеју примењене уметности Санкт Петербурга.

Рестаурисани радови двојице сликара биће представљени у Музеју примењене уметности Санкт Петербурга.

Прес-фото
Са друге стране платна совјетског уметника Владислава Измајловича на коме је у пуној величини насликан вођа Октобарске револуције Владимир Лењин, испод слоја боје која се раствара у води током рестаурације је откривен портрет цара Николаја II.

Руски император је био „скривен“ читавих 90 година. „То је велики двострани портрет на коме су радили сликари различитих политичких режима. У питању је јединствени феномен који досада није био познат у историји уметности“, изјавили су рестауратори за „Руску реч“.

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

До овог открића су дошли рестауратори Академије примењене уметности „Штиглиц“ у Санкт Петербургу, којој је Руски музеј још 2013. године послао овај портрет на рестаурацију. Рестаурисани радови двојице сликара биће представљени у Музеју примењене уметности Санкт Петербурга 30. новембра 2016. године.

Илустрација: Прес-фотоИлустрација: Прес-фото

Историјат „двоструког“ портрета почиње 1896. године, када је сликар Иља Галкин, који је у више наврата сликао портрете чланова царске породице, направио крупан свечани портрет цара Николаја II (280х184 цм). Те године је цар био крунисан, а платно је било насликано са циљем да буде постављено у сали за седнице Петровског училишта трговачког удружења.

Илустрације: Прес-фото
 
1/2
 

Након револуције 1917. године здање училишта је претворено у обичну школу, а 1924. године, после Лењинове смрти, Владислав Измајлович је, како претпостављају научници, премазао царев портрет са неколико слојева боје и са друге стране насликао вођу светског пролетаријата.

Илустрације: Прес-фото
 
1/2
 

Лењин је насликан како стоји на плочнику испред зграде Адмиралитета. Слика је постављена на исто оно место у сали за седнице и тамо је стајала готово цело столеће, док руководство школе није донело одлуку да његов портрет пошаље на рестаурацију, јер је био оштећен још у време СССР-а.

„У доњем делу слике су откривене многобројне ситне рупе за које се претпоставља да су трагови од удараца бајонетима у жару револуционарне борбе. Занимљиво је да се на рендгенском снимку платна види да се Лењинова и царева глава практично подударају“, истакнуто је у информативној служби академије.

Илустрације: Прес-фото
 
1/2
 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“