Археолог: „Русија пази сиријску баштину као своју сопствену”

Тимур Кармов, научни сарадник Института за проучавање баштине при Министарству културе Русије, један је од првих цивила који су у априлу 2016. године ступили на територију старе Палмире после јединица регуларне сиријске армије. Чим су терористи „Исламске државе“ побегли из града, група руских археолога се упутила да испита стање у коме се налазе споменици Палмире.

Тимур Кармов (Фото из личног архива)

У октобру 2016. године Кармов и његове колеге крећу у нову научну експедицију – на север Сирије, у провинцију Алепо где још увек бесни рат.

Који је циљ те експедиције? Има ли смисла слати археологе тамо где се воде борбе?

Ми тамо, наравно, нећемо вршити никаква ископавања. Главни циљ нашег путовања је извиђање и мониторинг објеката светске културне баштине Унеска. Ми треба на лицу места да сагледамо у ком стању се налазе ти споменици, у којој мери је њих „докачио“ рат, да саставимо сумарни извештај руских експерата и пошаљемо га Унеску. Тај извештај ће бити искоришћен на следећој седници комитета и на основу њега ће бити формулисане препоруке везане за очување споменика.

У суштини, ми смо по том принципу дејствовали и у случају Палмире, али она је постала доступна раније, а објекти које желимо сада да погледамо фактички су били изоловани од почетка рата. Они су или у зони борбених дејстава, или у њеној непосредној близини.

Руски стручњаци деминирају Палмиру

Који споменици се налазе на северу Сирије?

Њихов званични назив на листи светске баштине Унеска је „Древна насеља Северне Сирије“. То су стотине здања раштрканих на великој међусобној удаљености. Она су груписана у осам великих археолошких паркова. Четири од тих осам паркова су на територији коју контролишу терористи. Ми ћемо радити у преостала четири парка.

Управо преко једног археолошког парка је пролазила линија борбених дејстава између сријских Курда и терориста Ал Нусре. Тамо је опасност од уништења велика, а тамо је кључни објекат: манастир светог Симеона Столпника, који је веома важан за православну и хришћанску баштину у целини.

Ми одлазимо на подручје где су хришћани први пут у историји били названи хришћанима, где су саграђене прве цркве и манастири. Православна, ортодоксна традиција стекла је снагу управо у Сирији. Због тога мислим да Русија [где се 75% становништва изјашњава као хришћани] не доживљава те објекте само као део светског наслеђа, него у неком смислу и као део сопствене историје и културе, и зато их пази као своју сопствену културну баштину.

Серџила, 5. век н.е. / Alamy/Legion Media

Значи ли то да се ради о објектима углавном из периода раног средњег века?

Не само из тог периода. На том подручју има и споменика из античког доба, па чак и још старијих, из сиријско-хетитског периода. На пример, тамо је изузетно леп комплекс храмова из хетитског периода, зове се Аин Дара. То је изванредан пример древне архитектуре, отприлике из 10. века пре наше ере. Својевремено су га откопавали европски археолози, Французи.

Да ли са вама у Сирију путују и колеге из иностранства, или је то чисто руска експедиција?

То је чисто руска експедиција под покровитељством Института за проучавање баштине. Наш институт је одлучио да преузме бригу о мониторингу стања објеката културне баштине, јер на крају крајева у Сирији сада не може ни бити међународних експерата. Они не смеју тамо ни да оду. Руским експертима је тамо дозвољен боравак захваљујући посебним односима који су успостављени између Дамаска и Москве. О нашој безбедности се брине Министарство одбране Руске Федерације.

Један од важних задатака је да проверимо гласине о томе да је један број споменика на северу Сирије уништен. Информације су контрадикторне: опозициони извори оптужују ратно ваздухопловство Сирије за нападе на објекте светске културне баштине и приказују фотографије срушених објеката. Међутим, питање је колико се њима може веровати. Могуће је да су то намерне дезинформације. То треба проверити на лицу места.

Серџила / Alamy/Legion Media

У целини гледано, како оцењујете стање објеката културне баштине у Сирији у овом тренутку? Постоји ли известан напредак у том смислу?

Ја не бих давао оцене тренутног стања културног наслеђа у категоријама напредовања или назадовања, с обзиром на све што се сада дешава у Сирији. Сиријске власти се труде да раде максимално ефикасно. Кад год постоји могућност оне евакуишу из градова колекције и поједине објекте. Неки објекти, нажалост, не могу да се евакуишу и морају бити остављени тамо где јесу.

Северна Палмира оплакује своју сиријску сестру

Ви се добро сећате трагедија које су се дешавале, на пример у Палмири док је била под контролом „Исламске државе“. Упечатљив и трагичан случај је био када је сиријски археолог, доктор Калед Асад, остао у граду покушавајући да спречи уништавање споменика. Терористи су га убили, а затим су демонстративно уништавали споменике. Сада „Исламској држави“ више није до уништавања споменика, тако да се бар у том смислу ситуација стабилизовала. Међутим, још је рано говорити о експедицијама и свеобухватним радовима на рестаурацији. За то је потребно да се окончају борбена дејства. Мониторинг ситуације је највише што можемо учинити у овом тренутку.

Да ли је на територијама захваћеним ратом још увек остало објеката културне баштине Унеска?

Наравно. Већ смо говорили о Северној Сирији. Поред тога, постоји и стари град Алепо, где се сада воде жестоке борбе. Постоји и древна Босра на југу Сирије. Тамо се такође води рат.

Са друге стране, сиријске власти су поново преузеле контролу над неким другим објектима, на пример, над Тврђавом витезова и Саладиновом тврђавом. Оне су ослобођене уз минималну штету, чак мању него у Палмири. Оштећења износе само неколико процената.

Серџила / Alamy/Legion Media

Ситуација око Сирије је веома сложена. Власти и опозиција поново ратују, а Русија и Запад размењују оштре изјаве. Да ли се тај конфликт осећа у међународним научним и културолошким круговима?

У свакој међународној структури се осећа утицај тренутне политичке ситуације, али је Унеско, по мом мишљењу у великој мери поштеђен тога. Постоје неслагања, али мање него у другим сферама. Нема агресије, постоји одређени ривалитет, и то управо у научној сфери, али он не наноси штету, него напротив, помаже да се сачувају и проуче објекти културне баштине.

Све ово што се дешава – конфронтација са Западом, санкције и томе слично – не задире много у примењену научну сарадњу. Ми као и раније комуницирамо и трудимо се да једни другима долазимо на научне скупове. Сви су заинтересовани за сарадњу у Сирији. Постоји интересовање европских научника, посебно из Француске. Штавише, чини ми се да јединство у приступу очувању културне баштине може послужити као својеврстан мост и помоћи у тражењу додирних тачака у преговарачком процесу.

Репортажа из Палмире: Шта ће бити са светском баштином Унеска?

Росијскаја газета. Сва права задржана.