Десет фактора огромне Пушкинове популарности

У Русији се 6. јуна обележава рођење великог песника Александра Пушкина, а уједно и Дан руског језика. Зашто свако треба да познаје овог песника и његово дело? Шта је Пушкин постигао и због чега је постао оличење руске књижевности?

1. Утемељио је савремени руски језик

Управо се Пушкин (1799-1837) с правом сматра утемељивачем савременог руског језика. Он је одбацио каноне класицизма по којима су писане оде императорима и превазишао је баријеру између високопарног књижевног стила и живог разговорног језика. Његова дела су написана језиком којим Руси и дан-данас пишу и говоре.

2. Огледао се у рекордном броју књижевних жанрова

Његово стваралаштво је невероватно разнолико. Пушкин је писао и класичне оде, и романтичне поеме, љубавну и социјалну лирику, романе у стиховима, историјске драме, реалистичку прозу, повести, приче, бајке, путописне белешке и још много тога.

3. Успео је свега да се дотакне

Он је означио главне теме којима ће се бавити писци у 19, па чак и у 20. веку. Страдање малог човека, супротстављање изузетног јунака друштву, мучно двоумљење између личне среће и дужности, бунт јединке против система – све су то теме којих се Пушкин први дотакао, а које су касније постале темељ стваралаштва других великих руских писаца, међу којима су Достојевски, Толстој, Чехов и Буњин.

4. Енциклопедијски је описао живот у Русији

Једно од главних Пушкинових дела је роман у стиховима „Евгеније Оњегин”. Средином 19. века он је назван „енциклопедијом живота у Русији” – толико је у њему аутор свеобухватно описао живот и културу Русије.

Светској слави овог дела доприносе многобројне оперске, балетске и позоришне верзије „Евгенија Оњегина”. Пушкин је писао ово дело неколико година (од 1823. до 1831). За то време се роман мењао и развијао, као и сам Пушкин, као и читава епоха.

5. Једноставно је писао о најсложенијим појавама

Још један разлог свеопште популарности Пушкинових дела је њихова привидна једноставност. Добро промишљење формулације остављају варљив утисак да су написане у једном даху, у тренутку инспирације, али чак и површно упознавање са Пушкиновим рукописима довољно је да се схвати колико се он трудио око сваког стиха. Он је помоћу две-три речи стварао упечатљиву представу која трајно остаје у читаочевој свести.

6. Био је неустрашиви шаљивџија

После смрти је Пушкиново име и дело заузело посебно место у руској култури, али за живота песник ни најмање није остављао утисак озбиљног ствараоца и пророка. Имао је истанчан осећај за хумор и стил. Волео је да убаци понеку непристојну реч у строфу и није се уздржавао од јетких епиграма, упућених чак и људима са високим чином. Због тога је изазиван на дуеле и имао је проблема са властима.

7. Страдао је за истину

Неколико година је Пушкин провео у прогонству због оде „Слобода” („Вольность”), где између осталог стоји: „Самовласни злотворе, / Ја мрзим тебе и твој трон, / И твоју смрт, смрт деце твоје / С немилосрдном радошћу видим”. Император Александар I је прогнао песника најпре на југ Русије, а затим у кућни притвор на Пушкиновом имању Михајловско (Псковска област). Александар Пушкин се дружио са многим декабристима (револуционарима који су тражили устав и грађанске слободе), и да није био у прогонству вероватно би узео учешћа у устанку декабриста 1825. године у Петербургу. Он никада није био присталица свргавања цара са престола, него је само бранио слободу и лични простор сваког човека, и борио се против цензуре. „На свету среће нема, ал’ има мира и слободе” – тако је он формулисао оно ка чему Рус увек тежи.

8. Оставио нам је невероватно лепу љубавну лирику

Пушкин је волео и ценио женску лепоту. У народу је стекао репутацију Дон Жуана. Управо он је аутор можда и најлепших стихова о љубави у руској поезији: „Волео сам вас. Моја љубав стара / Још увек, можда, спи у срцу моме”. А у роману у стиховима „Евгеније Оњегин” Пушкин је формулисао и главно правило удварања у Русији: „Што мање волимо ми жене, то више оне воле нас”.

9. Био је омиљен међу великим писцима

Многи писци су сматрали да је Пушкин велики песник. Достојевски је 1880. године одржао дугачак говор о песниковим врлинама на скупу Друштва љубитеља руске књижевности. „Посебна и крајње карактеристична црта уметничког генија која се осим код њега не среће нигде другде, јесте способност да се одазове целоме свету и потпуно оваплоти у геније других нација, и то да се оваплоти готово до савршенства” – тако гласи једна од теза Фјодора Достојевског. Иван Тургењев, аутор романа „Очеви и деца”, такође је одржао говор у песникову част на отварању Пушкиновог споменика у Москви: „Сама суштина и све особине његове поезије подударају се са својствима и суштином нашега народа”.

10. Постао је култни песник у совјетском периоду

У СССР-у је од Пушкина створен прави култ. У сваком школском кабинету за књижевност и скоро у сваком стану обавезно је на зиду стајала репродукција Пушкинових портрета које су насликали Тропињин или Кипренски. Већ 1937. године су организоване манифестације поводом стогодишњице песникове смрти, а затим је масовно прослављена 150. годишњица његовог рођења. Поводом Пушкинових јубилеја су се у продаји појављивале цигарете „У знак сећања на Пушкина”, шибице „Пушкин”, поштанске марке, посуђе, сапуни, парфеми и још много тога са његовим ликом. Пушкин је тада постао државни симбол.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“