Евровизија раздора: Реакције у Русији и Украјини

Томас Хансес
Најпопуларније музичко такмичење Европе изазвало је конфронтацију између Русије и Украјине. Коментари обеју страна, подстакнути речима песме која је победила и радом жирија, претворили су овај некада аполитични музички шоу у још један фронт медијског рата.

У суботу 14. маја на Песми Евровизије у Стокхолму победила је украјинска певачица Џамала са песмом „1944”. Руски такмичар Сергеј Лазарев са песмом „You Are The Only” упркос прогнозама највећих букмејкера, заузео је тек треће место, мада је добио највише гласова телевизијских гледалаца (коначна оцена је формирана сумирањем симпатија гледалаца и мишљења жирија).

Џамалина песма је посвећена депортацији Кримских Татара са полуострва Крим, коју је 1944. организовало Стаљиново руководство. Тада је у мају због оптужбе за сарадњу са нацистичком Немачком за само неколико дана било депортовано око 250.000 људи.

Међутим, многи су у њеној песми сагледали и други подтекст, везан за догађаје из 2014. године, када се Крим поново сјединио са Русијом, после чега су се односи између Москве и Кијева драстично погоршали.

Сама победница Песме Евровизије јавно је рекла да је неумесно тражити политичку позадину у песми „1944”. Па ипак, када је Џамали телефонирао руски „пранкер” (телефонски „шаљивџија”) по надимку Лексус и представио се као помоћник председника Украјине Петра Порошенка, певачица се у разговору са њим сложила да би се песма могла назвати „2014”. Међутим, „у том случају сигурно не би прошла на Песму Евровизије, јер би се третирала као политичка акција”, рекла је она, додавши: „Наравно, та песма садржи политичку паролу. Ви и ја то знамо, али то није за јавност”.

Илустрација: Андрес Путинг​.Илустрација: Андрес Путинг​.

Руска реакција на резултат такмичења

После гласања је у руским медијима и на руским друштвеним мрежама констатовано да је најважније музичко такмичење Европе исполитизовано, и да то више нико и не скрива. Сав тај шоу наводно није ништа друго до политичка подршка пријатељским земљама, а не реална оцена нечијег музичког талента.

„Најзад су и телевизијски гледаоци схватили да не зависи све само од њих. <…> Ја сам, наравно, био изненађен што је жири гласањем бојкотовао поједине земље” – тако је Лазарев за издање Life прокоментарисао резултат Песме Евровизије.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова предложила је (додуше, нејасно је коме је предложила) да се следеће године отпева песма о сиријском председнику Башару Асаду, и чак је смислила рефрен: „Assad bloody, Assad worst. Give me prize, that we can host”.

Председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов је чак извео закључак да је мировни процес у Минску пропао, јер сада председник Украјине Петар Порошенко још мање има стимуланса да испуни мински споразум: „Зашто мењати законе и договарати се када је ’Европа са нама’ и ’Запад ће нам помоћи’?”

Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин предложио је да се наредне године на Песму Евровизије пошаље вођа групе „Лењинград” Сергеј Шнуров, јер је он познат по жустрини и псовкама у својим песмама. „Није да ће победити, али ће их све послати на једно место”, написао је Рогозин. „Ето шта смо дочекали”, одговорио је Шнуров Рогозину на Инстаграму. „Испада да од 140 милиона грађана само један може да их отера ’у три лепе’. И то на Твитеру пише вицепремијер нуклеарне силе”, додао је певач.

Чувена продуценткиња Јана Рутковска (била је продуцент Дими Билану када је освојио друго место на Песми Евровизије 2006, а затим је победио 2008. године) тражила је да се упути жалба Европској радиодифузној унији и да се промене правила такмичења. „Нејасно је по ком принципу је жири гласао ако нам је 21 земља ... дала нула гласова, а телевизијски гледаоци су нам дали највећи број бодова”, изјавила је она за лист „Комсомольская правда”. Потребни су извештаји са прописаним критеријумима (на пример, вокал, нумера, извођење), сматра Рутковска.

Илустрација: Ана Великова Илустрација: Ана Великова.

Шта Украјинци мисле о овом такмичењу?

У Украјини је Џамалина победа изазвала одушевљење. „Цела Украјина ти се од срца захваљује, Џамало!”, написао је на својој страници на Фејсбуку председник Петар Порошенко, а бивши премијер Арсениј Јацењук је изјавио: „Украјина побеђује и побеђиваће, Крим ће бити украјински!”

Један број украјинских аналитичара сматра да Џамалина победа нема никакве везе са политиком. „Победа није исполитизована, она је поштена и заслужена. То је народна, културна дипломатија”, истакао је политиколог Владимир Фесенко у коментару за „Украјинске националне новости”.

Прво место Кримске Татарке Џамале изазвало је читав талас позива да Украјина поново успостави своју власт на Криму. Поред бившег премијера Јацењука и други украјински политичари, а међу њима и министар спољних послова Павел Климкин и лидер организације „Меџлис” Рефат Чубаров, искористили су ову прилику и изнели своје мишљење да Крим припада Украјини.

Посланик украјинског парламента и новинар Мустафа Најем написао је на Фејсбуку: „Било би најправедније да се следећа Песма Евровизије организује у Џамалином завичају, тј. на украјинском Криму”.

Илустрација: Андрес Путинг​Илустрација: Андрес Путинг​.

Хоће ли догодине избити скандал?

Наредне године Украјина организује Песму Евровизије. За Русију је главно питање којем извођачу ће уопште бити дозвољено да уђе у Украјину. Многим посленицима руске културе забрањен је улазак у Украјину због тога што подржавају сједињење Крима са Русијом, као и самопроглашене републике Донбаса. Посланик Антон Герашченко је у радио-програму „Говори Москва” већ рекао да на такмичењу могу учествовати само они извођачи који не сматрају да Крим припада Русији.

Додуше, Кремљ је већ замолио да се „не размахује сабљом” поводом следеће Песме Евровизије. То је међународно такмичење, постоје правила квалификација – она су јединствена за све земље и Кијев ће то морати да узме у обзир, рекао је портпарол председника Руске Федерације Дмитриј Песков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“