Владимирска икона Пресвете Богородице
Икона је неодвојиви део и руске културе и целокупног европског средњег века, који је у Русији имао другачије хронолошке оквире. За разлику од земаља Западне Европе, руска уметност је „прескочила“ фазу ренесансе. Средњи век је у њој трајао од краја 10. века, када је Стара Русија примила хришћанство, па до краја 17. и почетка 18. века, када је на царски престо ступио Петар Први и направио културни заокрет у другом смеру. Развој иконе се тада ипак није зауставио. За новоподигнуте храмове сликане су иконе у којима се могу видети црте барока, рококоа, класицизма и модерне. Па ипак, сви најважнији принципи иконописања настали су током оних седам векова у којима је црквена уметност доминирала над световном.
Главна одлика ликовног језика руске иконе (и њена принципијелна разлика од западноевропске традиције) јесте коришћење обрнуте перспективе. Тачка у којој се пресецају све линије не налази се иза иконе него испред ње. На тај начин се светитељи или сцене из Светог Писма, приказане на икони, премештају у замишљени простор између гледаоца и саме иконе.
Полагање у гроб, XV век, Ростовска икона. Музеј Старе руске уметности
Тако икона служи као „прозор“ у небески свет који је недоступан обичном људском оку и не потчињава се логици. Захваљујући обрнутој перспективи тај свет се отвара пред гледаоцем и задивљује га својим васељенским, космичким размерама.
Занимљиво је да староруски иконописци, упознавши се са линеарном перспективом, нису желели да је искористе у иконописању јер није одговарала њиховим задацима и самом смислу иконе.
Чудеса Светог Теодора
На свим старим иконама дрвена даска има приметно удубљење у које се смешта сам приказ. Тако се овоземаљски свет, у коме се налази гледалац, одваја од небеског, који је приказан на икони.
У композицији иконе слободно се комбинују догађаји из разних периода. На пример, на икони Успења Пресвете Богородице приказује се и моменат њеног упокојења, и моменат у коме Христос и анђели узносе њену душу на небо. Уједно су приказани и ожалошћени апостоли око њеног одра и апостоли који лете на облацима са свих крајева земље да се опросте од ње.
Кључни догађај је смештен у центар и посебно је увећан. Тако гледалац одмах схвата суштину, а затим, када се боље загледа, сагледава и остале детаље.
Успење Пресвете Богородице, XIII век, Третјаковска галерија
Руска икона као појава откривена је тек почетком 20. века, када су рестауратори нашли начин како да са површине иконе скину вишевековне наслаге прашине и гарежи од свећа. Пре тога се мислило да су иконе сликане некаквим древним мрачним стилом, а онда се ипод тамних слојева појавила светла, блистава слика.
Архангел Михаил, касни XIII век
Златна позадина на иконама је симбол узвишеног света и божанске светлости. Она одражава велелепоту Царства Небеског, где је увек дан. Управо због тога су златом осликавани и набори и поједини детаљи на одећи Христа, Пресвете Богородице и светитеља. Понекад је уместо злата коришћена жута боја, али смисао је остао исти.
Свети Ђорђе, централна икона Јурјевог манастира у Новгороду, XI-XII век
Свака боја на икони има одређени смисао.
Црвена и бела су чести „синоними“ златне. Белом бојом се приказује божанска светлост у сцени Преображења Господњег. У беле пелене су увијене невине душе. Црвена се понекад користи да означи приношење жртве, али у већини случајева је то божанска, свечана и празнична боја. Црвена боја се доживљава као симбол Васкрсења Христовог, а црвене позадине на иконама су знак тријумфа вечног живота.
Судњи дан, XVI век, Третјаковска галерија
Тамноплава и светлоплава се асоцирају са небеским светом. Сматра се да су то боје Пресвете Богородице, у којој је сједињено земаљско и небеско начело. Зелена је боја живота и рађања. Смеђа је боја земље, свега привременог и пропадљивог. Црна је боја смрти и монаштва.
Сива је једина боја коју иконописци нису никада користили. Она се доживљавала као мешавина беле и црне, добра и зла, као боја неодређености и празнине, која је неумесна у уметничком простору иконе.
Спас Нерукотворени, XII век, Новгород
Круг као најхармоничнији и идеални облик је још један начин да се у икони означи божански, узвишени свет, насупрот „овоземаљском“ квадрату и свему што из њега произилази.
Округлог облика су ореоли светитеља, у округлу или овалну мандорлу иконописци су често смештали фигуре Господа Христа и Пресвете Богородице у тренуцима њихове славе.
1618. 
XVI векНа икони „Света Тројица“ Андреја Рубљова – једном од највећих ремек-дела руске уметности – силуете анђела формирају круг.
Третјаковска галерија
Иконе се сликају у складу са каноном који су руски мајстори преузели од Византије, а затим га допунили и делимично прерадили.
У пракси то значи да је иконописац у своме раду користио унапред припремљене контуре и такозване „иконописачке оригинале“, тј. књиге са детаљним описом изгледа сваког светитеља.
XV век
Да ли му је брада округла или оштра, да ли је младић или старац, какве боје може бити његово одело и који предмети су везани за његов лик – сви ти детаљи помажу гледаоцу да се оријентише.
На пример, ореол са крстом може имати само Христос, а три зведе на раменима и челу – само Пресвета Богородица. Са крстом у руци се приказују мученици који су примили смрт за веру. Ковчежић са лековитим средствима и кашичицом су атрибути светог исцелитеља Пантелејмона. Са белом марамом и затвореним слепим очима приказује се света Матрона Московска, једна од најпоштованијих светитељки која је живела у првој половини 20. века. Минијатурна макета храма или манастира на длану говори да је на икони оснивач велике обитељи.
Поједине иконе није тако једноставно „прочитати“. На пример, на новгородској икони из 14. века „Отаџбина са изабраним светитељима“ у ризници Третјаковске галерије могу се видети мањи кругови са крилима као код херувима. Тако се још од византијских времена приказују небеске силе, које су описане у Библији, али нису персонификоване.
У Русији су постале веома распрострањене житијне иконе, тј. иконе на којима је приказан живот (житије) светитеља од његовог рођења до канонизације. Око централног поља у коме је приказан светитељ распоређени су низови мањих сцена са најважнијим моментима његовог живота. Ту причу треба пратити слева надесно и одозго надоле, тј. почев од левог горњег угла, и то најпре горњи ред, а затим редом сцене са леве, па са десне стране око главног приказа.
Борис и Глеб, друга половина XIV века
Иконографија и садржај појединих руских икона су јединствени и немају византијски прототип, јер су везани за црквене празнике које је Руска православна црква прва почела да обележава. Међу њима је најпопуларнији Покров Пресвете Богородице. Овај празник је у 12. веку установио кнез Андреј Богољупски.
Музеј руске иконе
Историјски садржај је преузет из житија константинопољског светитеља Андреја Јуродивог. Он је имао виђење у коме се за време опсаде Константинопоља Пресвета Богородица јавила и распрострла свој омофор изнад града, штитећи га тако од непријатељског напада. На сличну заштиту руских земаља очигледно је претендовао и амбициозни кнез.
Други сличан случај је празник Сретења Владимирске иконе Пресвете Богородице. По предању, када је за време татарско-монголских освајања војска Тимура Тамерлана пришла Москви, из града Владимира у Москву је пренета древна и веома поштована икона Пресвете Богородице Владимирске. У том тренутку се непријатељ повукао и удаљио од града.
Христос Сведржитељ
Традиција да се нарочито поштоване иконе стављају у оков од злата или сребра са драгим камењем дошла је из Византије, али је у Русији доживела посебан процват. Оков је као симбол имао исту улогу какву је имала златна позадина, тј. одражавао је светлост и лепоту божанског света. Цареви и императори наручивали су окове од најбољих драгуљара, тако да сачувани примерци и данас сведоче о развоју декоративне и примењене уметности.
Где се могу видети руске иконе?
У Москви
Државна Третјаковска галерија, www.tretyakovgallery.ru
Музеји Московског Кремља, www.kreml.ru
Музеј староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“, www.rublev-museum.ru
У Санкт Петербургу
Руски музеј, www.rusmuseum.ru
Фабержеов музеј, www.fabergemuseum.ru
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
