Илустрација: kinopoisk.ru
Илустрација: kinopoisk.ruНурик постаје жртва скинхеда Јарослава који болује од „алергије на Кавказ“ (тј. на дошљаке из кавкаских република Русије). Међутим, жртва се одмах враћа у свет живих у облику Јарославовог анђела-чувара. Ова два лика су на мистичан начин приковани један уз другог и принуђени да траже заједнички језик.
Ово је прво остварење редитеља Јевгенија Шељакина који је дуго правио комедије ситуације за руску телевизију. После премијере филм је окарактерисан као „химна политичке коректности“, али и као руски одговор на француски хит Untouchable. Ти епитети су делимично оправдани, али је редитељ надахнуће за ову мелодраму ипак нашао у класичној совјетској кинематографији.
Илустрација: kinopoisk.ruЧувени руски редитељ Елдар Рјазанов, творац филмова „Иронија судбине“ и „Службени роман“ који су постали руска класика, целог живота је имао жељу да сними биографски филм о великом данском писцу бајки Хансу Кристијану Андерсену. Ту своју жељу успео је да оствари тек у својој 78. години, јер дуго није могао да пронађе довољно средстава за сложени сценарио.
Редитељев узраст је дошао у филму до изражаја, јер више нема оне некадашње Рјазановљеве лакоће. Уместо ње преовлађују филозофска размишљања о смислу живота. Па ипак, критичари су оценили филм као један од најзначајнијих у протеклој деценији.
Илустрација: kinopoisk.ruВизуелни доживљај је једна од добрих страна филма дебитанткиње Дарје Полторацке. Москва је приказана као невероватно леп град у коме је и отуђеност људи невероватно велика.
Главни јунаци су Маша и Хасан. Маша је девојка из провинције, која је некада била продавачица на московској пијаци, а затим је захваљујући љубавнику добила лепо радно место у систему Федералне миграционе службе. Хасан је илегални имигрант из Таџикистана који сања о томе да се врати у Душанбе. Он се нигде не осећа добро јер сарађује са Федералном миграционом службом тако што њеним службеницима потказује друге илегалце. Међутим, и Машин статус је под знаком питања. Наиме, љубавник који јој је обезбедио место у државној служби убијен је у једној акцији, и сада она само чека када ће бити истерана из његовог стана. У једном тренутку ће се пресећи судбине главних јунака, и то из потпуно неочекиваног угла.
Илустрација: kinopoisk.ruПрича о сукобу двојице генија руске авангарде. Марк Шагал је током 1920-их дошао у свој родни Витепск (данас територија Белорусије) да тамо оснује школу уметности и да провинцијски градић претвори у мали Париз. Заједно са њим у Витепск су се преселили и други сликари авангарде, а међу њима и Казимир Маљевич. Он је у удружење дошао са већ осмишљеним супрематизмом, тј. као већ потпуно изграђен сликар. Тако је свима и говорио: „Стигните ме!“ Говорио је то и самом Шагалу. После тога је у удружењу могао остати само један од њих.
У питању је амбициозно остварење Александра Мите. То је можда први случај у историји новог руског филма када велики редитељ осмишљава причу о руској авангарди уз помоћ упечатљивих портрета њених главних представника.
Илустрација: прес-службаУ студију се снима ток-шоу емисија. Учествују политиколог, патриота, естрадна певачица и други гости, који на челу са водитељем разговарају о личности и наслеђу најпознатијег руског светитеља, преподобног Сергија Радоњешког. Усред снимања водитељ неочекивано сазнаје да се његова емисија више неће приказивати. Помисливши да сада нема више шта да изгуби, он износи што заиста мисли о свима редом: о цркви, власти и гостима у студију. Испоставља се, међутим, да је његов потез изазвао ефекат супротан ономе који је он очекивао.
Филм је снимио Владимир Хотињенко, један од најпознатијих руских редитеља „новог таласа“, који се појавио у време распада Совјетског Савеза. Хотињенко је за филм „Огледало за хероја“ 1987. године добио награду „Виторио де Сика” у Италији.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
