Десет података о Бољшом театру које вероватно нисте знали

Press photo

Тендер за отварање

Данас је уобичајено да се историја Бољшог театра рачуна од марта 1776. године, када је кнез Петар Урусов добио од императорке Катарине II дозволу да отвори јавни театар у Москви. Међутим, тек пре неколико година је утврђено да је царица још 1766, дакле, десет година раније, објавила оно што бисмо данас назвали „тендер“ за отварање првог јавног позоришта (дакле, не дворског, него театра за ширу публику). Стигле су четири понуде: од једног Француза, двојице Италијана и једног Руса – Николаја Титова. Титов је победио и њему је стављен на располагање Оперски дом на Јаузи, где је 21. фебруара 1766. године приказана прва јавна представа. Може се рећи да је тада заправо основан Бољшој театар.

Шефови из иностранства

Три године касније Титов је банкротирао због пореза и био је принуђен да прода царску привилегију одржавања јавних представа. Купили су је Италијани Белконти и Чинти, да би је две године касније продали своме земљаку Гратију. Пет година након тога дошло је време кнеза Урусова, и он се данас води као оснивач Бољшог театра.

Бољшој театар 1870. године. Press photo

Истина, зграда коју је подигао Урусов изгорела је у пожару још пре отварања позоришта, тако да је он одлучио да прода привилегију Енглезу Мајклу Медоксу, математичару из Оксфорда који је доведен да би држао наставу царевићу Павлу Петровичу. Медокс је изабрао плац на коме се Бољшој и данас налази. Ту је подигао двоспратну зграду од цигле. Свечано је отворио позориште 30. децембра 1780. године.

„Дириговани” аплауз

Медоксово позориште је имало салу са непуних 1.000 места, сцену и оркестарску рупу. Десно изнад сцене су биле ложе где су седели „посебни поштоваоци” и практично су сви они припадали вишим круговима. Они су гледаоцима давали потребне знаке. На пример, када су показивали два прста, то је значило да треба гласно аплаудирати. Вероватно би се могло рећи да су они претече клакера, тј. професионалних „пљескача” – људи који означавају када публика треба да аплаудира.

Press photo

Бал у опери

Најпознатији балови у опери данас се одржавају у Бечу, али Бечка опера је саграђена скоро 100 година после руског позоришта. Медокс је најпре дошао на идеју да у Бољшом театру направи кабинете за одмор, где су даме преко дана могле да се друже, а мушкарци да обављају пословне сусрете. Уз театар је 1788. дограђена округла маскембалска сала „Ротунда“, где су организовани балови.

Примабалерина из Француске

Данас звучи чудно, али прва примабалерина Бољшог театра била је Францускиња – Фелисите Виржини Ијин Сор. Она је на позив допутовала у Москву заједно са мужем, који је такође био балетан. Управо је Францускиња заблистала 6. јануара 1825. године на отварању нове зграде Бољшог театра која је изграђена када је стара изгорела у пожару.

Press photo

Срушити Бољшој

Лењин је 1918. године инсистирао да се Бољшој театар сруши, јер је, наводно, опера буржоаска уметност, јер много кошта, а извођачи су дрски и траже новац. Бољшој је ипак опстао, а томе су допринели Јосиф Стаљин и Анатолиј Луначарски, који се може сматрати првим министром културе СССР-а.

Совјетске музе

Плафон са сценом „Аполон и музе“ осликали су мајстори средином 19. века. Власти су 1940. године одлучиле да распишу конкурс и преко муза насликају нешто у „совјетском трудбеничком стилу“. У конкурсу су учествовали многи познати уметници, на пример, Јевгениј Лансере и Константин Јуон. Почетком Другог светског рата плафон је оштетила бомба, па је морао бити рестаурисан, и тада су се на њему појавиле нове музе – „сељанке“ Павла Корина.

„Аполон и музе“. Press photo

Цензура иза кулиса

Цензура је постојала и у царско и у совјетско време. У царском периоду је постојао специјални зборник либрета искључиво руских аутора, и композитор је могао да бира само нешто из тог зборника. У совјетско време, 1948. године, смењена је цела управа, почев од директора па све до главног диригента, због постављања на сцену опере Ваноа Мураделија „Велико пријатељство“, у којој је први пут Лењин приказан као један од ликова. Партија је целу управу оптужила за формализам и извртање историјских чињеница. У либрету се, наиме, говорило о непријатељским односима између Руса, Грузина и Осетина током 1920-их.

Press photo

Бегство из СССР-а

Сви извођачи су маштали о томе да раде у Бољшом театру. У Совјетском Савезу су тамо биле највеће плате и разне привилегије. Једном је избио и скандал у вези са бекством из Бољшог. Наиме, 1979. године за време гостовања у Њујорку балетан Александар Годунов је затражио политички азил. Совјетске власти су покушале да његову жену, балерину Људмилу Власову, пошаљу назад у Москву, али су Американци три дана задржавали њен авион и нису дозволили да полети. На крају су Власову успели да наговоре да се врати у отаџбину, а Годунов је наставио своју кратку каријеру у ABT (American Ballet Theatre).

Тајна двоколице

Чувена Аполонова квадрига (двоколица са четири упрегнута коња) налази се на згради театра од 1825. године. Првобитно је била направљена од алабастра, али је разбијена у пожару. Та прва квадрига није била окренута према гледаоцима него је стајала бочно. Данашња бронзана квадрига се по обичају приписује чувеном вајару Петру Клоду (аутору скулптура на Аничковом мосту у Санкт Петербургу). Међутим, не постоје документовани докази да је то заиста његово ауторско дело.

Press photo

Росијскаја газета. Сва права задржана.