Кустурица у Москви: Одлично средство против депресије

29. децембар 2015. Софија Рајевска
Љубимац руске публике Емир Кустурица свирао је, певао и играо 23. децембра у дворани „Крокус Сити“ са својим „вољеним оркестром“ (како га је сам назвао) The No Smoking Orchestra. Треба му одати признање: успео је да подигне „температуру“ и покрене публику у сали где није било предвиђено играње.
Emir Kusturica
Илустрација: Reuters

Док сам путовала на концерт, у вагону метроа угледах човека са хармоником, а „лутајући музичари“ одсвираше неколико веселих мелодија из филма „Џентлмени срећне руке“ („Джентльмены удачи“). „Ово је као загревање за Кустурицу“, помислих у том тренутку. Испред комплекса „Крокус Сити“ и на излазу из станице метроа „Мјакињино“ нема живе душе. Као да су се сви притајили у неком скровитом месту. То место била је концертна дворана, где је у том тренутку „балкански краљ“ наступао са својим оркестром.

По сали журно пролазе колеге – фотографи и људи са телевизије. Има много публике. На концерт су дошли они који имају 25 и више година, тј. људи који су одрасли на Кустуричиним филмовима и чије срце је он освојио за цео живот. Неколико дана пре концерта смо питали омладину (углавном студенте старе 19-21 годину) за Кустурицу – многи чак нису ни чули за њега, а поједини нису били упућени да он поред осталог наступа са „оркестром непушача“. „Зар он и пева?!“, чудили су се. Објаснили смо им да он још и свира, и то у најмању руку на гитари и усној хармоници. А какав је извођач – то смо имали прилике да видимо на овом концерту у Москви.

„Меня зовут Эмир Кустурица!” – кратко и јасно је чувени Србин на руском језику поздравио Москву. Кустурица се одлично сналази са публиком. Његову харизму је тешко издржати и не истопити се од милине (што је снег напољу изгледа и учинио). Он оставља утисак веома једноставног, „нашег“ човека. Сви присутни у сали су му као пријатељи. Чак је тако и обучен – носи обичну кошуљу и панталоне, ништа нарочито. Све то ствара утисак једнакости, заједништва и одсуства било какве патетике. Кустурица се не издваја из групе: или је у средини, или негде у дубини сцене. Извођачи солирају један за другим тако да се публика ниједног тренутка не досађује. Током целог концерта гледала сам како тон мајстор све време ногом цупка у ритму. Људи из обезбеђења су увек строги, али су овде чак и они повремено лагано климали главом у ритму музике.

„Драге девојке, можете овде да играте!“, позива харизматични басиста. Узгред, он се женској половини сале обратио неколико пута, а мушкој из неког разлога није ниједном. На сцену одмах истрчаше задовољне девојке и напунише је својим виртуозним ђускањем. Ко год је пожелео, могао је да игра поред Кустурице, а ако је вешт могао је и да се рукује са њим. Није било ни трунке снобовских манира. Испред сцене је такође направљен импровизовани подијум за игру и био је у функцији током читавог концерта.

„Следећи сонг је из филма ’Живот је чудо’“, објављује Кустурица. Ту ствар је сала дочекала са посебним одушевљењем. Очигледно је то редитељско и музичко ремек-дело руским гледаоцима посебно прирасло за срце. Отприлике исту реакцију је изазвао и хит „Унца-унца тајм“.

Било је занимљиво пратити концерт, јер се никада није знало шта ће оркестар да приреди у следећем тренутку. Свака песма има неки свој историјат, позадину, оквире и карактер. Ништа није једнолично. Стекао се утисак да се човек преноси у филм и постаје његов учесник. „Новогодишњи концерт за Русију са оркестром“ одржан је без неког посебног шоу-програма или специјалних ефеката, али је ипак оставио у души живу успомену.

 

На сцени је увек било весело, музичари су све време били помало несташни, трчали су и смешно играли. Имали смо утисак да смо и ми привремено постали јунаци филма „Црна мачка бели мачор“. Негде пред крај Кустурица је представио своје колеге Дејана, Стрибора, Горана и друге. Све се завршило некако неочекивано и без најаве. „Спасибо!“ – довикнуо је Кустурица и нестао са сцене. Организатори су затим објаснили да је отишао на мали одмор пред наступ на некој новогодишњој прослави.

„Не дешава се често да извођачи позивају публику на сцену, нарочито не на концерту овог нивоа. То је одлична шанса да се човек осети као део догађаја и као његов непосредни учесник“, описује Рускиња Лера своје утиске после концерта. „Он одлично изгледа иако је очигледно да се не шминка и не смара се много око стила. Па ипак је бољи од многих извођача који на себи имају тону шминке. Он је обичан човек, позива нас на сцену, комуницира са нама“, додаје њена другарица Рита.

Емир Кустурица доста често долази у Москву, „сваке друге недеље“, како кажу организатори. Надамо се да ћемо се поново срести са њим, јер су балканске мелодије у извођењу „непушачког оркестра“ одлично средство против депресије.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!