„Сто словенских романа“ на српском штанду Московског сајма књига

Песник, књижевни критичар и есејиста, а уједно и оснивач и главни уредник издавачке куће „Архипелаг“ Гојко Божовић као представник српске стране у овом пројекту рекао је да можда засад све словенске земље не учествују подједнако, истим интензитетом, али су све укључене у пројекат и баве се издаваштвом и преводима са других словенских језика.

Србија почасни гост Московског сајма књига

Гојко Божовић: Пројекат има неколико циљева. Пре свега, да се повећа количина превода и да се створи нова генерација преводилаца. Издавачи признају да у свим словенским земљама нема довољно преводилаца за друге словенске језике. Једини изузетак је руски језик. Циљ је, такође, да објављивањем књига писци постану ближи јавности. Пројекат је усмерен на то да се створи терен за заједнички рад писаца, књижевника словенских земаља, да бисмо сви, у некој словенској заједници, представили своје књижевности на, да тако кажем, треће језике. И да наступимо заједно на великим сајмовима словенских земаља, па и на сајму у Паризу, или у земљама у којима се говори шпански језик. У извесној мери нам је циљ да наступимо као целина, као јединствени књижевни и географски простор, а не као посебне националне књижевности.

Имамо читав низ штампаних књига. Највише је изашло из штампе у Србији у издаваштву „Архипелаг”. Такође је важно да су многи писци први пут преведени на друге словенске језике. То је омогућило писцима да постану познати у другим земљама и постали су гости тих земаља. Учествују на сајмовима књига, књижевним фестивалима Русије, Пољске, Чешке, Бугарске. И када се издају друге књиге тих писаца, на њима већ раде други преводиоци, објављује их друга издавачка кућа. И на крају крајева, појавио се велики број нових преводилаца. Преводиоци такозваних малих словенских језика су добили могућност да се покажу и преводе важне писце који играју велику улогу у својој националној књижевности.

Главни уредник издаваштва Библиотеке иностране литературе (центра књиге Рудмино) Григориј Чередов је као представник Русије у пројекту „Сто словенских романа“ истакао да је овај рад свакако важан, јер су словенске књижевности сада на другом плану у поређењу са књижевностима других европских земаља. И то је често незаслужено, каже он.

Григориј Чередов: Огроман  је број аутора чија дела треба преводити не само на словенске језике, већ и на језике других земаља света. Било би одлично када бисмо у будућности могли да говоримо не о стотини, већ о хиљадама словенских романа, кад би Словени показали своје књижевне амбиције другим земљама. Веома је тешко изабрати једног или другог писца, схватити зашто један или други роман боље показује културне реалије земље. Али сама идеја развоја културе преко превода је једноставно предивна. Дуго смо покушавали да уђемо у овај пројекат. Знамо да Русија није одмах постала учесник. Све је условљено тиме што пројекат није комерцијалан. Ове књиге нису намењене за продају у великом тиражу. Намењене су за развој културе. Подршка овог пројекта је пре свега на највишем државном нивоу, на нивоу Министарства културе, Министарства информисања. Можда то помало кочи рад, узимајући у обзир да није лако добити подршку власти, али сада мислим да имамо ту подршку. Прве три књиге које смо штампали су важан корак за јачање међународних културних веза. Веома се надамо да ће пројекат да се настави, јер словенска књижевност није ништа слабија од европске, америчке или било које друге.  У свакој земљи, у свакој књижевној традицији постоје јединствени аутори, са својим стилом и језиком.

„Мадонин накит“ ушао је у групу десет српских романа написаних после пада Берлинског зида који су саставни део антологијске едиције „Сто словенских романа“. Аутор Ласло Блашковић желео је да посебно нагласи улогу Андреје Рихтер, директора Форума словенске културе, у јачању веза међу словенским земљама.

Ласло Блашковић: Андреа Рихтер је веома активна личност у културном животу Словеније. Словенија је прекрасна земља са прелепом књижевношћу. Студирао сам јужнословенску књижевност па сам веома упознат са словеначком. Али то је мали језик и тиражи нису велики, стога је за ту књижевност готово немогуће да изађе на друга тржишта без подршке других словенских земаља. Словенске државе које учествују у овом пројекту добијају подршку на државном нивоу. Министарства културе ових земаља одређују професионалне жирије, књижевне критичаре који изаберу десет романа за превођење и објављивање на другим словенским језицима. Било ми је веома драго када сам сазнао да је моја књига на овом списку. Главна мисија ове едиције је успостављање веза међу словенским језицима, то је едиција највишег нивоа, комуникативни акт између словенских народа. Захваљујући „Стотини словенских романа“ и преводима на српски језик упознао сам се са многим делима, са многим ауторима. На крају крајева, упознао сам се и са Андреом Рихтер. Недавно сам у својству управника Народне библиотеке Србије имао част да примим Андреу Рихтер и договорили смо се да ће све народне библиотеке словенских земаља бити покровитељи овог пројекта. И када неки, рецимо, руски писац допутује у Србију, Народна библиотека Србије ће му организовати путовања, књижевне сусрете у свим важним градовима Србије, малим или великим, и у суседним земљама, како би тај писац могао да види све што је важно у Србији и региону.

Росијскаја газета. Сва права задржана.