Преминула директорка чувене „Иностранке” Јекатерина Генијева

После дуге болести у 70. години живота преминула је Јекатерина Генијева.

Генијева је била изврстан преводилац и филолог, „неуморни покровитељ књижевности” и „добра, предусретљива душа”, како ју је окарактерисао писац Александар Кабаков. Владимир Војнович, пријатељ Генијеве и аутор чувеног романа „Живот и необични доживљаји војника Ивана Чонкина”, дао је за „Руску реч” следећу изјаву: „Она је била необично образована и талентована. Никада се није ограничавала оквирима рада у библиотекарском систему. Шта све није радила: преводила је, издавала књиге енглеских аутора, неуморно је организовала књижевне манифестације”.

Њена невероватна енергија и харизма огледала се у свему што је радила: од управљања библиотеком, преко издавачке делатности, руковођења добротворном фондацијом „Сорос” у Русији и подизања споменика, до заседања у комисији Русије за питања Унеска и у Међународној федерацији библиотека.

Од перестројке до данас

Генијева је средином 1980-их спадала међу оне који су свесрдно подржавали перестројку и Горбачовљеве реформе. Била је врло блиска са Јегором Гајдаром, активним политичким и друштвеним послеником за време првог руског председника Бориса Јељцина, тадашњим министром финансија и замеником председника владе. Она је била уз њега када се тешко разболео, а после његове смрти бринула се о успомени на њега и била један од иницијатора подизања споменика Гајдару.

Истовремено се предано бавила енглеском књижевношћу: писала је чланке, иницирала превођење и издавање на руском језику. Сматра се да је она „непревазиђени познавалац Џојса”. Тада је почела и активна фаза њене библиотечке делатности.

„Лењинка“, универзум радне тишине
Руска државна библиотека у Москви, или „Лењинка“, највећа у земљи, део је биографије готово сваког руског научника. Ова огромна институција, са својих 43 милиона библиотечких јединица на 368 језика већ 150 година представља истински универзум знања.

Сергеј Чуприњин, аутор и главни уредник књижевног часописа „Знамја” – једног од најстаријих и најугледнијих у земљи – прича за „Руску реч”: „Средином 1990-их сам отишао код Каће са пројектом који је изгледао као потпуно безумље. Био је то приручни речник савремене руске књижевности. То није имало никакве везе ни са мојим часописом ’Знамја’, ни са њеном делатношћу у библиотеци. Али она ме саслуша и рече: ’Како нема везе? Ко ће то да уради ако нећу ја?!’ Та фраза је била њен морални императив до краја живота”.

Средина 1980-их је била тешка за Русију. Било је то време великих глобалних промена. Тада је Генијева у библиотеци постала председник савета радног колектива. То административно тело је у другим организацијама било бескорисно, али то није важило за Генијеву. Ускоро је важне глобалне одлуке почео да доноси тај савет, а не администрација библиотеке. Када је за директора библиотеке постављен чувени филолог светског гласа Вјачеслав Иванов, он је одмах позвао Каћу да му буде заменик. А када је у Русију дошла фондација „Сорос” са својим добротворним пројектима, руководство фондације се обратило њој. А коме би другом? Генијева је постала директорка фондације, и само захваљујући њеној непресушној енергији у Русији су сачувани многи историјски, културни и књижевни споменици. Она је прихватала сваки ангажман, све је радила са кристално чистим поштењем и самопрегором, и сваки посао је приводила крају.

Библиотека стране књижевности, чувена „Иностранка”

Тешко је набројати сва одликовања Јекатерине Генијеве и њене заслуге у култури, али је очигледно и познато да је њено главно „чедо”, њена мисија и њен понос била Библиотека стране књижевности „Рудомино”, у народу позната као „Иностранка”. Њој је Генијева посветила 43 године живота, а од тога је 22 године била на њеном челу. Она је била иницијатор мноштва превода страних аутора на руски језик, пажљиво је чувала и умножавала фонд библиотеке.

Древни рукописи корачају у будућност
Покренут је пројекат дигитализације најдрагоценијих старих књига из фондова руских библиотека.

Предано је служила овој институцији. И у тешким временима је умела да брани позиције „своје” библиотеке. И у томе се може сматрати наследницом Маргарите Рудомино, која је основала ову библиотеку 1922. године и успела да сачува већи део библиотечког фонда и забрањене књиге чак и за време совјетске власти.

Данас „Иностранка” садржи преко 5 милиона књига на 144 светска језика. У пријатном амбијенту дворишта библиотеке посетиоце дочекују скулптуре људи које је успела да овековечи Јекатерина Генијева. То су људи које је она доживљавала као геније и маштала о томе да их виђа сваки дан, и са којима је хтела да упозна све своје читаоце. То су Абрахам Линколн, Јован Павле II, Чарлс Дикенс, Џејмс Џојс, Хајнрих Хајне и многи други.

Росијскаја газета. Сва права задржана.