Необјашњива и јединствена руска душа

Фотографија из личне архиве

Фотографија из личне архиве

Данка Радовановић, ученица Гимназије у Лазаревцу и најмлађа сарадница сајта „Руска реч”, освојила је прво место на „НИС-овој олимпијади” – такмичењу из руског језика које су организовали компанија НИС, Славистичко друштво Србије и Руски центар при новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај”. Домаћин такмичења ове године је био Руски дом у Београду. Редакција „Руске речи” честита Данки победу и пружа јој могућност да сама исприча нешто о своме успеху и интересовању за руски језик и руску културу.

Данка, честитамо ти на победи! Испричај нам како си се осећала када си сазнала да ћеш добити прву награду?

Хвала! Иако сам на свим списковима до последњег дела такмичења била на врху, нисам се надала награди, а поготово не првој. Када су прогласили да сам апсолутни победник такмичења, била сам веома изненађена. А када је представница Руског дома рекла да је награда путовање у Русију – нисам могла да задржим сузе радоснице.

Да ли су задаци на такмичењу били тешки? Да ли би, по твом мишљењу, они били тешки носиоцима руског језика?

Први део такмичења били су граматички и лексички задаци. Они заиста нису били тешки. У мојој категорији су претежно били задаци са глаголским придевима. Нешто тежи је био део такмичења који обухвата разумевање одслушаног текста, јер је текст читан веома брзо. Али носиоци руског језика добро би се снашли. Они су имали своју, специјалну групу, са доста тежим задацима.

Када си почела да учиш руски језик? Како је све почело?

Од раног детињства прелиставала сам руске сликовнице којих је наша кућа била препуна. Тата их је својевремено донео из Русије, заједно са другим књигама руских писаца. Било ми је око 10 година када сам открила татин орман пун руских књига. Често сам завиривала у њега и кришом читала „Беле ноћи“ Достојевског, прву књигу која ми је дошла под руку. Разумела сам једино реч „мост“, јер се исто пише и у руском и у српском, а радњу сам само наслућивала: нека девојка и неки човек се срећу на некаквом мосту. Иако ништа нисам разумела, била сам веома поносна што читам књигу на руском језику!

Када си почела озбиљније да се бавиш руским језиком?

У петом разреду основне школе почели смо да учимо руски уз уџбеник „Орбита“, чији су аутори Предраг Пипер, Марина Петковић и Светлана Мирковић. Са уџбеником смо добили и диск са снимљеним дијалозима, текстовима и стиховима. Врло брзо сам све текстове научила напамет, тако да су се сви у школи чудили – и наставница и вршњаци. Затим сам почела самостално да учим руски, гледајући цртане филмове компаније „Сојузмуљтфиљм“ и дечије емисије „Деци о зверчицама“ („Ребятам о зверятах“) и „Лаку ноћ, децо“ („Спокойной ночи, малыши“). А касније сам почела да гледам и руске филмове.

Које руске филмове си гледала? Можеш ли нешто да препоручиш нашим читаоцима?

Гледала сам многе филмове и серије, од совјетских до савремених. Највише ми се свиђају филмови „Адмирал Ушаков“, „Иван Васиљевич мења професију“ и „Афоња“ од совјетских, а од савременијих „Сибирски берберин“ и „Острво“. Руски филмови имају нешто посебно у себи, нешто једноставно, али ипак недокучиво. У њих је уплетена необјашњива и јединствена руска душа, и баш их то чини изузетним. Руски филм не може да се пореди са западним, руски филм има душу.

Да ли читаш књиге на руском? Који је твој омиљени писац?

Читала сам пуно књига на руском, омиљене су ми „Понижени и увређени“ Достојевског и „Мајстор и Маргарита“ Михаила Булгакова. Прочитала сам скоро сва дела Достојевског, Пушкина и Паустовског. Веома ми се свиђа и стваралаштво Гогоља, Лескова, Толстоја и Александра Грина. Велико је богатство када човек може да чита руску књижевност у оригиналу. Тада доживљаваш књигу на исти начин као и писац. Превод, ма колико био добар, никада не може у потпуности да пренесе пишчев доживљај.

Имаш ли омиљеног руског представника неке друге уметности?

Наравно. Моји омиљени сликари су Васњецов, Шишкин и Суриков. Они су у беживотно платно удахнули руски дух, њихове слике су тако живе и стварне. Када се пажљиво посматрају дела руских сликара у Третјаковској галерији, човек упознаје Русију и руски дух на прави начин. Руско сликарство, књижевност, балет, класична и народна музика – све је ово потребно доживети како бисте схватили Русију. Јер као што каже познати руски песник Фјодор Тјутчев „Не може Русија умом да се схвати“.

Шта ти се највише свиђа у савременој Русији?

Савремена Русија чува традиционалне вредности, што је веома важно. У Русији влада снажан патриотски дух, Руси заиста воле своју земљу и поносни су на њу. То је показала и акција „Бесмртни пук“ у којој је учествовало 3 милиона људи широм Русије! Председник Путин је умногоме допринео томе. Он је подигао дух руског народа.

Такође, руски градови су међу најлепшима на свету. Москва се још увек гради! У сваком парку се врше неки радови, а рекло би се да нема више шта да се дода – све је чисто, уредно и лепо осмишљено.

Драго ми је што Русија и у спорту осваја високе титуле, на пример на зимској Олимпијади у Сочију.

Због чега, по твом мишљењу, треба учити руски језик данас?

Колико језика знаш толико вредиш. Зато треба учити било који језик. А руски језик свако учи из сопствених побуда. Неко жели да чита руску књижевност у оригиналу, неко да студира или ради у Русији, а неко учи језик из љубави према Русији и руском народу, као ја. Која год да је мотивација, важно је не одустајати. Руски језик није много тежак, и свако може да га научи. Потребно је само мало труда...

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“