Руска државна библиотека (РГБ) средином 2000-их је покренула пројекат „Национална електронска библиотека“. Један од циљева пројекта је дигитализација књига насталих до 1831. Татјана Гаркушова из одељења за скенирање показује на рачунару већ скениране странице древних књига. Ту је рукописно Архангелско јеванђеље из 1092, четврта међу најстаријим познатим источнословенским рукописним књигама. Или, рецимо, дигитализовани Октоих (књига православних богослужбених песама), издат 1491. у Кракову. То је једна од првих књига писаних ћирилицом. Та књига има огромну вредност (процењена је на неколико милиона долара), али се не може ни купити ни продати, јер је сачувани примерак у власништву државе. „Раније су такве књиге даване у руке само уз специјалну дозволу, и то само врло угледним научницима“, објашњава Татјана. „Сада су постале доступне свима на страници Електронске библиотеке РГБ.
Дигитализација прошлости
„Фонд ретких књига Руске државне библиотеке броји око 300 хиљада примерака“, каже Татјана. „Од тога је у овом тренутку дигитализовано око 9 хиљада.“ Пројекту „Национална електронска библиотека“ придружују се библиотеке из целе земље, а недавно га је подржало и Министарство културе.
Папир је још увек најдуготрајнији носач информација и треба имати у виду да дигитална ера траје тек нешто више од 30 година. „Књиге се дигитализују да би постале доступне свима“, каже начелник одељења за скенирање Роман Курбатов. „Осим тога, постоје и објективни фактори. У 19. веку је коришћено мастило са цинком, које временом прогризе папир и појави се на другој страни листа. После извесног времена текст постаје нечитак са обе стране.
„Занимљиво је да су најстарије и најскупоценије књиге најбоље очуване“, каже Роман. „Људи су тада према књигама били пажљиви од самог почетка, чували су их у посебним условима и ретко отварали. Имали смо прилику да видимо француско издање Раблеа, настало око 1530, још за његовог живота. Оно није у лошијем стању од књига из средине 19. века.
Скенирање мора да се обавља пажљиво, да скенер не би оштетио књигу. Књига се ставља у „колевку“, тј. у држач са меком подлогом чији се положај прилагођава дебљини књиге и облику њених корица. Постоје скенери за све формате, од минијатурних издања до формата А0 (841 × 1189 mm). Они користе специјалну светлост која не оштећује мастило и папир.
Космичке технологије за да Винчија
Међу сачуваним издањима има много примерака великог и нестандардног формата. То су књиге за поклон, велики атласи, албуми и графички листови. За њихово скенирање РГБ има скенер компаније „Metis Systems“. У његов држач могу да се сместе књиге дебеле 20 инча и тешке 50 kg. Тај скенер је недавно коришћен за дигитализацију Атлантског кодекса, рукописа Леонарда да Винчија који има 1119 страна. Инжењери који су направили скенер раније су радили у Одељењу за аеронаутику и астронаутику Масачусетског технолошког института (MIT).
Скениране копије на сајту РГБ могу се читати помоћу браузера, а могу се и преузимати као PDF документи или у формату за iPad. Бесплатно су изложене такве драгоцености као што је лични џепни календар императора Павла I, јеванђеље из средине 17. века, књиге из 16. века издате у прашкој штампарији Франциска Скарине... Скениране су у високој резолуцији тако да се виде и најситнији детаљи, гравире и екслибриси – специјалне ознаке колекционара књига чијој библиотеци је тај примерак припадао.
Наравно, дигитални формат не може дочарати какав је осећај када се таква књига држи у рукама. „Кад смо скенирали чувену Шнејерсонову библиотеку, налазили смо у књигама занимљиве ствари које су коришћене уместо траке за обележавање: гушчја пера, праменове косе, новац и личне цедуље“, каже Роман.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
