Двосмислено воће и поврће

„Најпозитивније“ воће у руском језику су малине и вишње. За комфоран живот се каже: „Не да је живот, него праве малине“, а ако је планиран ефектан завршетак неког процеса, онда се то зове „вишња на торти“.

Јагоде имају „пикантно“ значење. У деминутиву је јагода (рус. „_serbianBeginIgnore_клубничка_serbianEndIgnore_“) симбол нечег еротског. У Гогољевим „Мртвим душама“ среће се у том значењу израз „окористити се јагодама“ (рус. „_serbianBeginIgnore_попользоваться насчет клубнички_serbianEndIgnore_“), чије значење, претпостављамо, не мора да се посебно објашњава. Данас се том речју означава извесни штампани и видео материјал („за одрасле“).

Једна врста бруснице (vaccinium oxycoccus, рус. „_serbianBeginIgnore_клюква_serbianEndIgnore_“) користи се за означавање хвалисавих и нестварних прича и измишљотина. Нарочито често се користи израз „разграната брусница“ (рус. „_serbianBeginIgnore_развесистая клюква_serbianEndIgnore_“), посебно када је у питању очигледна пропагандна лаж. А када се говори о неким људима који „нису баш цвећке“, па се жели рећи да се не зна који од њих је гори, каже се да су они „плодови са исте пољане“ (рус. _serbianBeginIgnore_„одного поля ягода“_serbianEndIgnore_).

10 руских речи које зна цео свет
Руски језик се непрекидно обогаћује захваљујући позајмицама из других језика. Међутим, постоје и примери када руске речи без превода, у свом изворном облику, улазе у светске језике.

Ако је негде веома тесно због великог мноштва људи, каже се да „јабука нема где да падне“. Честа је и синтагма „јабука раздора“, која потиче од старогрчких митова. Тако се говори о ономе што је узрок несугласица и спорова. Крушка се помиње у уобичајеној дечјој загонетки: „Крушка виси, а не сме се јести“ (решење: електрична сијалица; истина, данашње сијалице често немају облик који подсећа на крушку).

Ананас се одавно сматра симболом раскоши. Он се може срести у стиховима двојице песника с почетка 20. века. Оба стиха су сада већ устаљени мемови. Игор Северјањин је раскош овако опевао: „Ананас у шампањцу! Ананас у шампањцу! ... Сав сам ја у нечему норвешком! Сав сам ја сличан Шпанцу!“ Супротно њему, Владимир Мајаковски са жустрином одбацује ту раскош: „Једи ананас, ждери тетребе, долази твој последњи дан, буржујчино!“ Што се банана тиче, оне су своје метафорично значење стекле тек пред крај 20. века. Тако се у школи звала недовољна оцена, а то је у Русији „двојка“. Истини за вољу, та цифра не личи баш много на банану. Током 1980-их су се једно време тако звале панталоне одређеног кроја. Оне су заиста по облику подсећале на ово егзотично воће.

Тиква и репа су метафорични називи за главу. Ако вас је неко лупио по глави, значи да сте „добили по тикви“. А ако „чешете репу“, значи да сте неодлучни и лупате главу како да решите неки важан животни проблем. У другом, древном значењу репа је симбол нечег елементарног, примитивног, нечега за шта се каже да је „простије од куване репе“.

Купус у жаргону означава новац. Поред тога, и деца су „нађена у купусу“ (бар тако се говори деци која се распитују како су дошла на свет). Шаргарепа је ушла у језик као стимуланс за човека коме неки посао тешко пада. Таквоме „показују шаргарепу“ или га „задиркују шаргарепом“. Црни лук се користи у синтагми „лукова невоља“ (рус. „_serbianBeginIgnore_горе луковое_serbianEndIgnore_“), а то се каже за глупог и расејаног човека који доноси само непријатности. Помоћу кромпира се може окарактерисати нечији изглед. Наиме, за дебео и безобличан нос каже се да је „као кромпир“.

„Кукурузник“ је посебан тип лаког авиона који се користи у пољопривредној авијацији. Такав ироничан надимак је почетком 1960-их добио и совјетски лидер Никита Хрушчов, јер је сматрао да се проблем прехрамбених производа може решити гајењем кукуруза, па га је почео садити по целој земљи (популарна парола тих година била је „кукуруз је краљица пољана“).

Рен се среће у неколико идиоматских израза. Сви они имају помало грубу конотацију. Човек који више није млад презриво се назива „стари рен“. „Нема ни рена“ у жаргону значи „нема баш ничега“, а „добићеш рен“ значи „ништа нећеш добити“ Са друге стране, идиом „баш ни рена“ (рус. „_serbianBeginIgnore_ни хрена себе_serbianEndIgnore_“) има потпуно другачији смисао. То је узвик чуђења и неверице, исто као и „гле, молим те!“ („_serbianBeginIgnore_ничего себе!_serbianEndIgnore_“). У жаргону омладине среће се и паприка. За привлачне младиће се каже да су „љуте папричице“ (рус. „_serbianBeginIgnore_крутые перцы_serbianEndIgnore_“).

И грашак има разна метафорична значења. „Као грашак о зид“ каже се када неко дуго и безуспешно покушава некога у нешто да убеди. Човек чијем понашању се људи смеју назива се лакрдијаш, а кад неко жели да појача презриву конотацију, он каже „лакрдијаш од грашка“ (рус. „_serbianBeginIgnore_шут гороховый_serbianEndIgnore_“). А ако је потребно рећи да се нешто догодило веома давно, каже се да је то било „за време цара Грашка“ (рус. „_serbianBeginIgnore_при царе Горохе_serbianEndIgnore_“).

Остати празних шака каже се „остати на бобу“ (рус. „_serbianBeginIgnore_остаться на бобах_serbianEndIgnore_“). А „дати за орахе“ значи много изгрдити, искритиковати. И наравно, кад неко користи резултате рада, он заправо „убира плодове“.

Желимо вам што више малина и... чувајте тикву!

Росијскаја газета. Сва права задржана.