Истерн и црвени вестерн

Место дешавања: Дивљи Запад и Средња Азија

Совјетски истерн има два поджанра: истерн у ужем смислу и такозвани „црвени вестерн“. Црвени вестерн је готово идентична копија америчког оригинала. То је филм о каубојима и Индијанцима чија се радња дешава на Дивљем Западу (на пример, „Наоружан и врло опасан“ Владимира Вајнштока или комични вестерн „Човек из булевара Капуцина“). Међутим, док су у америчким филмовима глумили аутентични представници локалних староседелачких народа, у совјетским филмовима Индијанце су играли припадници балканских народа или Монголи.

За разлику од ових филмова, радња „правих“ истерна одвија се на истоку, а не на западу, у азијским републикама Совјетског Савеза („Бело сунце пустиње“, „Официри“, неки од филмова из телевизијског серијала „Државна граница“).

Време дешавања: пре или после Руског грађанског рата

Радња првих америчких вестерна одвија се у време „ратова са Индијанцима“, тј. освајања дивљих територија на Западу. Као варијанта, радња се некад смештала и у период сукоба између Севера и Југа или на сам почетак 20. века.

Време дешавања истерна је најчешће један од најдраматичнијих тренутака у руској историји - Руски грађански рат, или бурна деценија након овог рата („Бело сунце пустиње“, „Свој међу туђима, туђ међу својима“ Никите Михалкова, „Неухватљиви осветници“ Едмонда Кеосајана).

Главни јунаци: црвеноармејци и пријатељи бледоликих

У првим вестернима главни јунак (каубој, пионир-досељеник или шериф пограничног градића) био је беспрекорно племенит и поштен. По правилу, то је усамљени јунак, који тражи авантуре, понекад скитница. Током еволуције жанра, он је понекад и пљачкао банке и возове, пуцао на све стране и отимао девојке. Одличан је стрелац (често из пиштоља пуца са висине кука и никад не промашује), изванредан јахач, сталожен и независтан, егоцентричан индивидуалац. Следи само своје личне циљеве, била то лака зарада или освета.

Моралност главног јунака истерна увек је на највишем нивоу. Он поступа на основу идеја и у име општег добра. Главни јунак ни у ком случају није индивидуалац и усамљеник, већ је готово увек члан неког колектива или групе (на пример, припадник Црвене армије или Ванредне комисије за борбу против контрареволуције и саботаже - ЧК), који тежи ка вишим циљевима.

Притом главни јунак у совјетском филму нема обавезно само херојске особине и не поседује неке изванредне способности. Он може бити физички слаб, лош јахач или никакав стрелац, као мистер Фист у филму „Човек из булевара Капуцина“, например, или Петруха у филму „Бело сунце пустиње“. Његова главна снага је свест о сопственој идеолошкој исправности.

За истерн је карактеристично да је састав позитивних јунака интернационалан (Циганин Јашка у „Неухватљивим осветницима“ или Саид, припадник народа из Средње Азије у „Белом сунцу пустиње“ итд).

Споредни јунаци

У класичном вестерну позитивни јунаци су само каубоји, док су Индијанци приказивани као злотвори. Сељаци и обични грађани приказани су само летимично. Обично су то људи који нису у стању да одбране своје интересе и ставове, који признају власт јачег и који од главног јунака очекују помоћ (класичан пример: „Седморица величанствених“).

Црвени вестерн приказује Индијанце са симпатијом, као потлачен народ који се бори за своја права. Сељаци такође имају најпозитивније особине.

Љубавна прича

У западном вестерну готово увек постоји љубавна прича. Хероина је племенита девојка, жртва, као у филму „Мекенино злато“, а понекад вешта варалица или чак проститутка. Јунак вестерна има велики број бивших драгана и омиљен је међу женама.

Што се романтике у истернима тиче, у већини случајева ње једноставно нема. Изузетак чине црвени вестерни, у којима постоји хероина (на пример, ћерка власника плантаже Појндекстера у „Јахачу без главе“, а некад је то и идеализована певачица из салона). Међутим, све у свему јунак у љубави није обавезно много искусан нити успешан.

У истернима у ужем смислу романтична прича по правилу не постоји. Јунак је или већ ожењен (као Сухов из „Белог сунца пустиње“, који својој драгој пише писма) или је једноставно сувише заузет мислима о Светској револуцији. Понекад, као у филму „Свој међу туђима, туђ међу својима“, женских ликова уопште и нема.

Росијскаја газета. Сва права задржана.