Још 10 руских речи које зна цео свет

Многе од руских речи које су у свом изворном облику ушле у светске језике означавају традиционална руска јела и пића. Извор: lentina_x / flickr.com.

Многе од руских речи које су у свом изворном облику ушле у светске језике означавају традиционална руска јела и пића. Извор: lentina_x / flickr.com.

Russia Beyond је недавно својим читаоцима представила 10 руских речи познатих у целом свету које су у свом изворном облику ушле у многе светске језике. Међутим, тај списак је много дужи. Које су још руске речи познате на свим континентима? Упознајемо вас са још 10 руских речи које зна цео свет.

Бабушка

Најстарија жена у породици са три генерације; њена главна улога је да се брине о унуцима. Типична бабушка седи у фотељи и плете чарапе са наочарима на врху носа. Бабушке такође воле да седе на клупи испред куће и са комшиницама разговарају о свему и свачему, од глобалних светских проблема до новости из комшилука. У српском језикуречју „бабушка“ често се погрешно назива матрјошка (шупља дрвена лутка у коју су уметнуте једна у другу исте такве мање луткице). На „Песми Евровизије“ 2012. група „Бурановске бабушкеосвојила је друго место. Интересантно је напоменути да су четири од укупно шест чланица групе тада имале преко 70 година.

Балалајка

Музички инструмент који по начину и техници свирања подсећа на бенџо. За разлику од бенџа који има четири, балалајка има три жице.Тело балалајке није округло као код бенџа, већ троугласто и у целини израђено од дрвета. Балалајка је данас један од симбола Русије, иако се први пут помиње тек у 17. веку. Током 18. и 19. века балалајка је заиста била најпопуларнији инструмент на руском селу. Од средине 20. века свира се све ређе, па је данас најчешће срећемо као сувенир.Уместо народне балалајке, у граду постаје популарна гитара са шест жица јер су је свирали кантаутори, творци такозване бардовске музике (Окуџава, Галич, Висоцки). Иако овај музички правац у совјетско време није доживљаван као доминантан, извођачи који су му припадали доживели су изузетну популарност, а њихове песме имале су милионске тираже захваљујући кућним магнетофонским снимцима.

Бљини – руске палачинке

Танке лепињице од ретког теста печене у тигању најсличније су палачинкама. То је једно од најстаријих традиционалних руских јела, познато још из паганских времена.За претке данашњих Руса палачинке су биле симбол сунца и припремане су као ритуална, обредна храна. Палачинке су и данас главно јело током прославе Масленице (древног словенског паганског празника који је након примања хришћанства прослављан недељу дана пред почетак Великог поста), а служе се и на даћама. Пошто се брзо пеку, у руском језику се често користи изрека: Пећи као палачинке“, што значи: Брзо направити велику количину нечега“. Ако уље у тигању није довољно врело, прва палачинка често не успе, па се зато каже: „Прва палачинка се никад не испече добро“ (српски еквивалент ове пословице је: „Први се мачићи у воду бацају“). Данас се у разговорном језику реч „бљин“ доста често чује, али не у свом основном значењу, него као еуфемизам за псовку.

Бољшевик

Совјетски комуниста, члан партијеу време једнопартијског система. Ова реч је настала на једном од првих конгреса Руске социјал-демократске радничке партије на коме је група окупљена око Лењина добила већину гласова приликом гласања о једном од најважнијих питања. Реч је ушла у широку употребу па су Лењинове симпатизере почели називати „бољшевицима“ („припадницима већине“), иако су у многим другим питањима били у мањини. Када је у партији дошло до поделе на „бољшевике“ и „мењшевике“ („припаднике мањине“), у народу бољшевици постају популарнији, што се донекле можда може објаснити успешним именовањем: у свести људи „више“ често се асоцира са „боље“.

Боршч

Чорба од цвекле и другог поврћа једно је од најзаступљенијих предјела у руским породицама и руским ресторанима у целом свету. Цвекла даје боршчу карактеристичан укус и интензивну бордо боју. Поред цвекле као главног састојка, у боршч се обавезно додаје слатка павлака, бели лук и мале мекане земичке (рус. пампушки). Ако желимо да будемо прецизни, боршч води порекло из Украјине; његов руски аналог је чорба шчи, чији је главни састојак купус, а не цвекла.

ГУЛаг

Скраћени назив за „Главну управу логора“, основану 1930-ихгодина. У логорима система ГУЛаг су држани и приморавани на најтежи рад политичкиосуђеници, починиоци кривичних дела и ратни заробљеници из Великог отаџбинског рата, укључујући и домаће сараднике са окупатором. Захваљујући књигама(пре свега књизи „Архипелаг ГУЛаг“) руског писца и нобеловца Александра Солжењицина који је 1974.протеран из СССР, реч „гулаг“ је постала позната у целом свету.

Изба

Традиционална дрвена сеоска кућа. Изба је грађена од дрвета, само помоћу секире. Округла дебла слагана су једно на друго без употребе ексера.Избу је најчешће чинила само једна просторија. Пећ је стајала крај улаза, а у углу дијагонално одпећи (рус. красный угол) стајале су иконе. Испод икона су били сто и клупа, а дуж зидова су постављане клупе које су служиле за спавање и нису се могле померати.Овако оскудан ентеријер руски сељаци су оправдавали пословицом: „Није изба лепа због украса, него због колача“. Пословица Износити смеће из избе“до данас значи: Разглашавати породичне свађе и скандале“. У20. векуизба је била симбол заосталости, а данас врло често служи као модел за уређење ентеријера ресторана, кафеа и барова у етно-стилу.

Номенклатура

У СССР-у тако је називан слој највиших чиновника који су били привилегована, владајућа класа.Чланови номенклатуре могли су постати само они који су имали „добро“ порекло (из радничких или сељачких породица). Најпре је требало направити каријеру у Комсомолу (Савез комунистичке омладине) и постати члан Комунистичке партије. Они који су доспели у номенклатуру по правилу се нису враћали на ниже положаје.

Самовар

Метална посуда за загревање водеза припрему чаја. Самовар се ложио угљем или шишаркама. Мада је данас један од руских симбола, самовар је у Русију донет из Западне Европе тек у 18. веку.Најбољи руски самовари производили су се у Тули, па отуда пословица Нико у Тулу са својим самоваром не иде“. Раније се самовар неизоставно налазио на свакој руској трпези. Сада је један од омиљених сувенира. Заменили су га чајник, најчешће електрични, и електрична верзија лонца у коме се стално греје вода, „потер“.

Цар

Титула руског монарха је скраћеница од латинске речи caeser, а први ју је понео Иван Грозни 1547. Династија Романових налазила се на руском престолу од 1613.до 1917; први цар из породице Романових био је Михаил Фјодорович. Последњи руски цар био је Николај II који је 1917.абдицирао и престо уступио млађем брату Михаилу, али је и он одмах затим абдицирао. Дакле, први и последњи руски цар из династије Романових носили су исто име - Михаил. Интересантно је напоменути да је први и последњи председник СССРтакође био Михаил (Горбачов), који је на ту дужност изабран у пролеће 1990, а поднео оставку1991.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“