Нуклеарни кнез и његова дружина

Два важна догађаја обележила су дан уочи Нове 2013. године. Оба су се одиграла у граду Северодвинску у Архангелској Области, у „Северној фабрици машина“.

У борбени састав Ратне морнарице ушла је прва стратешка ракетна подморница пројекта 955 класе „Бореј“ (10. јануара 2013. је уведена у оперативну употребу) са 16 стратешких ракета „Булава-30“ (SS-NM-30 по западној класификацији), од којих свака носи 6-10 вишеструких нуклеарних бојевих глава са независно усмереним пројектилима. Подморница је добила име по оснивачу Москве, кнезу Јурију Долгоруком.

Истог дана је извезена из фабричке хале и поринута подморница „Владимир Мономах“, трећа по реду подморница овог типа. Ускоро ће отпочети изградња нове, четврте стратешке ракетне подморнице истог пројекта, која ће носити име „Светитељ Николај“ и бити нешто дужа од својих претходница.

Повећање дужине подморнице је врло важан детаљ, захваљујући коме ће подморница „Светитељ Николај“, као и подморнице које ће се градити после ње, уместо садашњих 16 носити 20 ракета „Булава-30“ са вишеструким бојевим главама које имају независно усмерене пројектиле. И шифра пројекта је измењена, тако да није више 955, него 955А. Све остало ће бити слично као и на већ изграђеним подморницама. Ако се има у виду да је „Александар Невски“ (друга по реду подморница пројекта 955 класе „Бореј“) укотвљена у кругу „Северне фабрике машина“ и чека пријем у борбени састав Ратне морнарице, а да је „Владимир Мономах“ већ извезен из бродског хангара и у фази је тестирања на пристаништу и у пловидби, то значи да ће у наредне три-четири године поморске стратешке нуклеарне снаге Русије добити четири подморнице са укупно 68 ракета.

До 2020. у „дружини кнеза Долгоруког“ треба да буде осам таквих подморница са укупно 148 ракета „Булава“. Оне ће се придружити стратешким подморницама пројекта 667 БДР „Калмар“ (Delta III) и 667 БДРМ „Делфин“ (Delta IV) које су већ у борбеном саставу Ратне морнарице Руске Федерације.

По речима команданта Ратне морнарице Русије, Адмирала Виктора Чиркова, основу руских снага стратешког одвраћања чине поменуте подморнице, као и нуклеарне подморнице пројекта 885М класе „Јасен“ (прва таква подморница је „Северодвинск“ и она 2013. треба да ступи на борбено дежурство), модернизоване нуклеарне подморнице пројекта 949М класе „Гранит“ (том типу је припадао „Курск“, који је потонуо у Баренцовом мору), као и тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 11442 „Орлан“ (којима припада командни брод Северне флоте – крстарица „Петар Велики“).

У недавном разговору са новинарима командант је истакао да језгро тих снага треба да буду носачи авиона. „Поред десантног носача хеликоптера стране производње [француски ‘Мистрал’] основица таквих снага у будућности треба да постане носач авиона нове генерације“, рекао је адмирал. Он је објаснио да за разлику од претходних генерација тешких крстарица које су истовремено и носачи авиона [као што је брод „Адмирал Кузњецов“], то треба да буде потпуно нов универзални ратни брод великог депласмана. Његово главно оружје ће бити пилотирана и беспилотна (роботизована) борбена средства, која делују у ваздуху, на површини мора, под водом, а вероватно и у космосу. Ефикасност примене ових бродова одређиваће се присуством у њиховом саставу групе авиона за радиолокационо осматрање и навођење, као и извиђачких и јуришних беспилотних летелица.

Командант Ратне морнарице је подвукао да стварање таквих бродова не подразумева само конструисање и изградњу носача авиона. „Предвиђено је стварање свеобухватног поморског комплекса носача авиона, у који ће поред самих бродова ући и базе са неопходном инфраструктуром (укључујући и социјалну компоненту), а такође летелице, центар за припрему бродских посада и група морнаричке авијације, као и други елементи. Основа за формирање поморског комплекса носача авиона треба да буде створена до 2020“, рекао је Чирков.

По речима команданта, основицу површинских снага Ратне морнарице у даљој и ближој поморској зони поред великих бродова чиниће још и фрегате и корвете пројеката 22350, 20380 и њихове модификације. Један део тих бродова управо се гради на бродоградилиштима у Санкт Петербургу и Калињинграду. „Њима ће на смену доћи бродови са модуларном конструкцијом, опремљени широким спектром роботизоване опреме“, рекао је адмирал. По његовим речима, основни брод океанске зоне у средњерочној перспективи треба да постане разарач новог пројекта који поседује велики ударни и одбрамбени потенцијал, укључујући и значајан антиракетни потенцијал.

Командант је такође саопштио да ће први брод на коме се реализује овакав приступ бити перспективна корвета за заштиту водног подручја. „Већ се ради на пројекту тог брода. Планирано је да се брод оспособи за максимално свеобухватан комплекс задатака који се у приобалним зонама извршавају помоћу бродова и других снага и средстава: противподморничких, противминских, противбродских и минополагачких дејстава, као и пружања артиљеријске подршке десанта и копнених групација на приморским правцима“, саопштио је командант морнарице.

Чирков је појаснио да се корвета третира као „огледни“ брод са гледишта преласка на модуларну конструкцију бродова већег депласмана. Планирано је да се са корвете за заштиту водног подручја тај приступ модуларности и комплексној роботизацији борбених система морнарице касније прошири на друге бродове и да се тако формира карактер будуће флоте.

Адмирал је направио врло занимљив приказ развоја ратне морнарице. Рекао је да ће „после 2020. моћи да се прогнозира прелазак на веома разгранату производњу нуклеарних аутономних подводних апарата без посаде, као и морских роботизованих система, а такође на разраду специјалне дубинске опреме која се спушта пре свега са подводних носача различите врсте и намене“. У другој етапи развоја (од 2021. до 2030), по његовим речима, „предвиђен је завршетак стварања и увођење у оперативну употребу оружја које функционише на новим физичким принципима, као и стварање перспективних образаца наоружања поморских снага опште намене наредне генерације“. Истовремено, морнаричка авијација треба да се наоружа морнаричким авионима за радиолокационо осматрање, беспилотним летелицама базираним на бродовима, а такође перспективним комплексом бродске авијације.

По речима команданта Ратне морнарице, „у том периоду ће бити остварен прелазак на опционо пилотиране ваздухоплове, између осталог на авијацију створену на бази савремених пилотираних авијацијских комплекса, и биће спроведена замена ваздухоплова старог авио-парка перспективним мултифункционалним обрасцима авијацијске технике и ударних средстава, укључујући и беспилотне летелице“.

Наравно, прилично је тешко говорити о ономе што ће бити после 2020. године. У међувремену, јасно је да је у Русији потреба за моћном и ефикасном ратном морнарицом схваћена на најозбиљнији могући начин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.