Најбољи руски спортисти 2012.

Представљамо 10 најбољих руских спортиста 2012. (према годишњој анкети часописа „Руски репортер“) и њихов труд и резултате који се често граниче са надљудским.

1.    Анастасија Давидова, синхроно пливање

Анастасија Давидова на Црвеном тргу приликом испраћања олимпијске репрезентације Русије у Лондон. Извор: РИА „Новости“.
Достигнућа у 2012

освојила је златну медаљу на Oлимпијским играма у Лондону у екипном такмичењу

Анастасија Давидова се током протеклог олимпијског циклуса одмарала, затим је извесно време радила као дечји тренер, а на крају се вратила у репрезентацију. Захваљујући њеним програмима руске јуниорке су постале светске шампионке, а онда је и Анастасија освојила пету златну олимпијску медаљу. Тако је Давидова постала једина синхрона пливачица на свету која је освојила толико златних олимпијских медаља. Раније је освајала по два најсјајнија одличја на олимпијским играма у Атини и Пекингу, екипно и у пару са Анастасијом Јермаковом у дисциплини дует. На затварању лондонске Олимпијаде Давидова је носила заставу репрезентације Русије.

Коментарстручњака

Татјана Покровска, главни тренер руске репрезентације у синхроном пливању. Извор: Росијска газета.

„Асја Давидова је дивна особа. Ако постоји идеалан спортиста, онда је то Асја. Има чврст карактер, јаку вољу и, што је најважније, веома воли спорт којим се бави. После Олимпијских игара Давидова је објавила да завршава каријеру и сада ради као тренер. Припрема јуниорке за репрезентацију Русије. Асја као и раније проводи дане и ноћи у базену. Нису прошле ни две недеље од њене свадбе, а она се вратила на посао, иако би себи могла да приушти мало одмора. Мислим да ће постати одличан тренер.“

2. Иља Захаров, скокови у воду

Иља Захаров осваја златну олимпијску медаљу у скоковима у воду 2012. Извор: Reuters/VostockPhoto.
Достигнућа у 2012

олимпијски шампион у скоковима са трометарске скакаонице, освајач сребрне медаље у синхроним скоковима са трометарске скакаонице у пару са Јевгенијем Кузњецовим на Олимпијским играма 2012.

Још од Олимпијских игара 1996. нико није могао да победи кинеске спортисте у скоковима у воду са трометарске скакаонице. Са сваке oлимпијаде кинески скакачи односе кући скоро половину медаља. После прошлогодишњег светског првенства у Шангају нико није сумњао да Иља Захаров може претендовати на медаљу. Тада је освојио два сребра, рачунајући и сребро у синхроним скоковима у пару са Јевгенијем Кузњецовом. У Лондону су руски скакачи поновили успех, освојивши друго место. А онда је уследила Захаровљева историјска победа. Будући да Иља има само 21 годину, са сигурношћу се може рећи да је то тек почетак његове блиставе спортске каријере.

Коментарстручњака

Јелена Вајцеховска, новинарка, Олимпијска шампионка у скоковима у воду:

„Иља је веома прибран, што је за скокове у воду врло битно. Последњих неколико година тренирао је са мотивом да победи Кинезе. Прорачунао је каква му је сложеност и врста скока за то потребна. Мислим да је то тек почетак. Пун је снаге и нема озбиљних повреда. Дакле, не видим никакве отежавајуће факторе који би у наредне четири године могли спутати његове могућности. Веома је сталожен, уме да саслуша примедбе других и да на основу њих доноси закључке, што је још једна добра особина. Осим тога, судије су према Иљи увек коректне: скакачи у воду и љубитељи овог спорта у читавом свету већ су уморни од доминације Кинеза.“

3. Алија Мустафина, гимнастика

Алија Мустафина на Олимпијским играма 2012. у Лондону. Извор: Reuters/VostockPhoto.
Достигнућа у 2012

четири медаље на Олимпијским играма – злато у вежбама на разбоју, сребро у екипном такмичењу и две бронзе у гимнастичком вишебоју и на партеру

Пре Мустафине су за Русију златне медаље у Лондону освојили само такмичари у борилачким спортовима, мада и седамнаестогодишњу гимнастичарку с правом можемо сматрати правим борцем. У априлу 2011. задобила је веома тешку повреду колена при доскоку по завршетку вежбе на разбоју. Након опоравка од те повреде ипак није могла да тренира због проблема са леђима, па је светска шампионка из 2010. морала у врло кратком року да подиже форму и увежбава програм. Пред почетак Олимпијаде ретко ко је веровао да ће Мустафина моћи да постигне такав успех. Гимнастичарка је ипак из Лондона донела читав комплет медаља.

Коментар стручњака

Андреј Родиоњенко, главни тренер руске гимнастичке репрезентације:

„Алија Мустафина је ћерка Фархата Мустафина, освајача бронзане олимпијске медаље у рвању грчко-римским стилом. Ни са таквим предиспозицијама за спорт Алија не би могла постићи толики успех без велике упорности и јаке воље. А најважније је то што уме да наступи, то јест да у право време и на правом месту прикупи сву снагу и пружи свој максимум. Мустафина је управо то учинила на играма у Лондону, без обзира на повреду колена коју је задобила годину дана раније и од које се веома дуго опорављала.“

4. Наталија Ишченко и Светлана Ромашина, синхроно пливање

Наталија Ишченко и Светлана Ромашина показују свој екстремно сложени програм „Лутке“. Извор: РИА „Новости“.
Достигнућа у 2012

на Олимпијади у Лондону освојиле су по две златне медаље.

Постало је уобичајено да руска репрезентација односи победе у синхроном пливању, али ретко ко зна колико девојке морају да тренирају да би биле тако успешне. Режим тренинга подразумева пет радних дана и један слободан. После Олимпијаде Ишченко и Ромашина су признале да су се сликале са најбољим пливачем данашњице Мајклом Фелпсом и због тога замало нису закасниле на један од последњих тренинга. Тада су оне већ биле олимпијске шампионке из Пекинга, а неколико дана касније Ишченко и Ромашина су по трећи пут постале олимпијске победнице и тако још једном доказале да су у синхроном пливању Рускиње и даље неприкосновене. Сада ће други спортисти пропуштати тренинге да би се сликали са најбољим синхроним пливачицама планете.

Коментар стручњака

Марија Кисељева, трострука олимпијска шампионка у синхроном пливању. Извор: ИТАР-ТАСС.

„На олимпијским играма у Лондону Ишченко и Ромашина су биле у идеалној форми. Освојиле су златне медаље и у дисциплини дует и екипно, што је захтевало велики физички и емоционални напор. Припрема групног програма веома се разликује од тренирања у пару. Током припрема за такмичења девојке су у базену морале проводити по десет сати дневно. Наталија Ишченко и Светлана Ромашина су својим овогодишњим наступима још једном доказале да су један од најбољих парова у историји синхроног пливања.“

5. Оксана Савченко, параолимпијка, пливање

Извор: Прес-служба Председника Русије.
Достигнућа у 2012

на Параолимпијади у Лондону освојила је пет златних медаља

Оксана Савченко има на стотине освојених одличја и оборених рекорда. Преко 60 пута је побеђивала на првенствима Русије, а на европским и светским првенствима тријумфовала је више од 50 пута. На Параолимпијади у Лондону Оксана Савченко, која тада није имала ни пуне 22 године, постала је најтрофејнија руска спортисткиња, освојивши пет најсјајнијих одличја. Укупно је освојила осам златних медаља, укључујући и три злата која је освојила пре четири године у Пекингу.

После Параолимпијских игара у Лондону Савченко је скромно изјавила да себе не сматра звездом руске репрезентације. Ипак је признала да је то такмичење за њу до сада било најтеже и пре него што је почело није веровала да може освојити толика одличја.

Коментар стручњака

Вадим Гушчин, спортски психолог:

„Сви наши параолимпијци, без изузетка, могу понети титулу најбољег спортисте Русије. То су људи који упркос свим тешкоћама настављају да се боре и постижу врхунске резултате. Оксана Савченко је дивна девојка која је на Параолимпијским играма у Лондону успела да освоји чак пет медаља у тако сложеном спорту као што је пливање. Мислим да спортисти попут ње заслужују да их назовемо херојима.“

6. Јевгенија Канајева, ритмичка гимнастика

Јевгенија Канајева изводи вежбу са лоптом у финалу такмичења у уметничкој гимнастици у индивидуалном вишебоју на Олимпијади у Лондону 2012. Извор: РИА Новости.
Достигнућа у 2012

шампионка олимпијских игара у Лондону и европска шампионка

Пре четири године Канајева је освојила злато на Олимпијади у Пекингу. Нико није очекивао да осамнаестогодишња гимнастичарка може победити искуснију Олгу Капранову која је на крају остала без медаље. А откако се то догодило, Јевгенија Канајева је водећа руска и светска гимнастичарка. У Британију је стигла као главни фаворит и признала је да је она сама себи најозбиљнији супарник. Предност Канајеве у односу на остале била је толико очигледна да би и уз мању грешку постала прва двострука олимпијска шампионка у индивидуалном вишебоју. Али Јевгенијин наступ је био беспрекоран, чиме је она поново доказала да је руска школа ритмичке гимнастике најбоља на свету.

Коментар стручњака

Лариса Латињина, гимнастичарка, деветострука олимпијска шампионка. Извор: Прес-служба Председника Русије.

„Сматрам да је Јевгенија Канајева једна од најбољих спортисткиња у земљи. Да би постигао врхунске резултате, спортиста мора обожавати оно што ради и бити спреман да се због тога одрекне многих ствари: омиљене хране, слободног времена и уобичајених животних радости. Велики спортиста мора бити на то спреман и, без обзира на напоран рад, изнад свега мора уживати у спорту. Пример таквог спортисте је Жења Канајева.“

7. Сергеј Тетјухин, одбојка

Извор: РИА „Новости“.
Достигнућа у 2012

олимпијски шампион

Тетјухин је капитен руске одбојкашке репрезентације и оличење пожртвованости. Све је почело далеке 1994. у омладинској репрезентацији, када је у финалу европског првенства играо под блокадом због повреде рамена. Тада је Тетјухин проглашен за најбољег играча на турниру, а касније су уследиле и многе друге индивидуалне награде. После европског првенства 2009. Тетјухин две године није позиван у националну репрезентацију због подмлађивања екипе. У новембру 2011. ветеран је поново изашао на терен у дресу репрезентације и допринео освајању победничког пехара на светском првенству. За тридесетшестогодишњег спортисту је Олимпијада 2012. била пета у каријери, а лондонско злато је његова четврта олимпијска медаља. Ниједан одбојкаш на свету нема такву колекцију медаља.

Коментар стручњака

Андреј Голованов, спортски фотограф:

„Тетјухин је веома упоран спортиста и мајстор свог заната. Има врло професионалан однос према ономе што ради. Сергеј се током каријере није задовољавао постигнутим и тежио је за већим успесима. Започевши спортску каријеру још на играма у Атланти, он је за разлику од многих остварио највиши циљ, а то је освајање олимпијског злата. У Лондону је имао проблема са срцем, али је ипак играо за репрезентацију и дао све од себе. Раније је играчима узор био Вадим Хамуцких, а сада се сви угледају на Сергеја Тетјухина.“

8. Сергеј Кирдјапкин, лака атлетика

Сергеј Кирдјапкин (лево). Извор: РИА „Новости“.
Достигнућа у 2012

олимпијски шампион у брзом ходању на 50 km

Сергеј Кирдјапкин је почео да се бави брзим ходањем пре 12 година, пред свој двадесети рођендан. До тада је био тркач средњепругаш, али у тој дисциплини није постигао запаженији успех. Међутим, откако је променио спортску дисциплину више пута је побеђивао на европским и светским првенствима. Главна Кирдјапкинова дисциплина, ходање на 50 km, најтежа је у лакој атлетици и представља прави изазов за издржљивог и упорног спортисту. Сви знају за победе руских ходача, али олимпијско злато у брзом ходању на 50 km Руси нису освојили од Олимпијских игара у Барселони (1992).

Коментар стручњака

Валентин Маслаков, главни тренер руске атлетске репрезентације. Извор: Росијска газета.

„Ходање на 50 km захтева огромну издржљивост и упорност. То је сигурно најтежа дисциплина лаке атлетике. Спортиста долази до границе својих психофизичких могућности, а понекад их и прелази. Сергеј Кирдјапкин је успео да у тако тешкој дисциплини освоји олимпијску медаљу. Иако смо његов успех унапред очекивали, оно што је Сергеј постигао заиста је прави подвиг.“

9. Ана Чичерова, лака атлетика

„Дама руског и светског спорта“, Ана Чичерова. Извор: ИТАР-ТАСС.
Достигнућа у 2012

Олимпијска шампионка у скоку увис

У септембру 2010. Ана Чичерова је родила ћерку. Девојчици су дали име Ника, што на грчком значи „победа“. После овог значајног догађаја у приватном животу, Ана је неколико месеци касније наставила са тренинзима. Требало јој је нешто мање од годину дана да победи на светском првенству. Победа у Даегуу за Чичерову је била важна, пре свега у психолошком смислу. Руска скакачица је у врло изједначеној борби победила своју главну конкуренткињу Бланку Влашић, и што је још важније, та победа јој је вратила самопоуздање. Влашићева због повреде није учествовала на Олимпијади у Лондону, а Чичерова је, напротив, дошла са једном намером: да освоји злато (бронзу је већ раније освојила). Због одсуства Хрватице руска скакачица је имала веће шансе, али је била под јачим психолошким притиском, са којим је ипак успела да се избори.

Коментар стручњака

Дмитриј Губернијев, новинар. Извор: PhotoXPress.

„Чичерова је права лепотица и пример узорног спортисте. Осим тога, она је дивна мајка и супруга. Достојно је дивљења када је жена успешна и у приватном животу и у спорту. Ја је просто обожавам, толико да бих клекао пред њу и љубио јој руке! Ана је упијала као сунђер све чему ју је учио Јевгениј Загоруљко, један од најбољих тренера лаке атлетике до сада. Поред тога, она је веома паметна. Мислим да је Ана Чичерова права дама не само руског него и светског спорта.“

 

10. Иван Ухов, лака атлетика

Иван Ухов. Извор: Reuters/VostockPhoto.
Достигнућа у 2012

олимпијски шампион у скоку увис

Пошто је савладао висину од 2,38 m, Иван је покушао да обори олимпијски рекорд, али је срушио летвицу на 2.40 m. Руско првенство у скоку увис по квалитету се може мерити са олимпијским финалом. Иван Ухов на руском првенству 2012. замало није испао из даљег такмичења, јер је релативно малу висину успео да прескочи тек у трећем покушају. Тако се пласирао на Олимпијаду, на којој је однео победу.

Коментар стручњака

Валентин Балахничов, председник Атлетске федерације. Извор: Росијска газета.

„За освајање олимпијског злата Ухов је морао да има и природне предиспозиције, и упорност, и жељу за победом, и одсуство страха од конкурената и, наравно, талентованог тренера. Спортисту тренира млади стручњак Сергеј Кљугин, који је такође био олимпијски шампион и ученик чувеног Јевгенија Загоруљка. То је за светску атлетику врло интересантна чињеница. Иван је човек који не само да је постигао добре спортске резултате, него је поред тога и веома паметан и харизматичан. Нерадо разговара са новинарима, али ја мислим да је то пре врлина него мана. Вања је врло скроман младић интровертног карактера. Изузетно је учтив и не воли да се истиче.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“