Шаховски резиме 2012.

Велемајстор Сергеј Карјакин у гостима у „Росијској газети“. Фотографија: Михаил Синицин / Росијска газета.

Велемајстор Сергеј Карјакин у гостима у „Росијској газети“. Фотографија: Михаил Синицин / Росијска газета.

Сергеј Карјакин, један од најјачих шаховских велемајстора на свету, светски шампион у убрзаном шаху и победник низа супертурнира, резимира шаховске резултате у одлазећој години.

Желео бих да започнем од меча за титулу првака света који је одржан у мају ове године између Вишванатана Ананда и Бориса Гељфанда. Срећом, нашао се човек који је желео да буде спонзор светског првенства. Андреј Филатов је успео да нађе потребна средства и омогући да се дуел не одржи на било ком месту, већ у самом срцу Москве – у Третјаковској галерији. Сличан меч у руској престоници последњи пут је одржан давне 1984, када су Карпов и Каспаров први пут одмерили снаге у дворани са стубовима у Дому Савеза.

Са задовољством сам одлазио у Третјаковску галерију, кад год ми се пружала прилика, коментарисао сам партије и одржао једну симултанку. Мени лично се веома допала добро осмишљена организација шампионата. Разговарао сам са многим навијачима и рекли су ми да је тај догађај за њих био права радост. Посебно драматичан је био тај-брејк, у којем је Ананд после жестоке борбе ипак успео да савлада Гељфанда.

Борис Гељфанд (израелски шахиста пореклом из СССР-а/Белорусије) и Вишванатан Ананд (Индија) на мечу за првака света у Третјаковској галерији у Москви. Фотографија: Росијска газета.

Норвежанин Магнус Карлсен, један од мојих највећих противника, непосредно уочи Нове године оборио је рекорд Каспарова, за који се чинило да је необорив. На турниру у Лондону Магнус је поред победе забележио и невероватних 2862 бода по Ело-систему (рекорд Каспарова био је 2851). Наравно, Карлсен је сада недостижан. Међутим, ја се ипак надам да ће ми се једном пружити прилика да се са њим састанем у мечу за титулу светског првака. То се неће догодити у скорије време, али ми смо вршњаци, обојица имамо по 22 године, и надам се да ће наше ривалство у догледној будућности постати исто тако занимљиво као што је било ривалство између наша два велика претходника Карпова и Каспарова. Узгред, и њихова имена почињу на ‘К’, као и наша.

Не треба заборавити ни Италијана Фабијана Каруану. Он се муњевитом брзином пробио међу првих десет играча света и остварио низ значајних победа. Побеђивао је Карлсена, Крамника и мене. Ради се о веома посвећеном и талентованом велемајстору, који је још и две године млађи од Карлсена и мене. Треба га пажљиво пратити и бити увек на опрезу.

Норвежанин Магнус Карлсен, један од мојих највећих противника, непосредно уочи Нове године оборио је рекорд Каспарова, за који се чинило да је необорив. На турниру у Лондону Магнус је поред победе забележио и невероватних 2862 бода по Ело-систему (рекорд Каспарова био је 2851).

За мене лично ова година је била веома успешна. Освојио сам најзначанију титулу у својој досадашњој каријери – постао сам први светски шампион у убрзаном шаху. У току године практично нисам падао испод трећег места. А пред крај сезоне учинио сам први корак ка турниру кандидата за шаховско првенство света 2014. Пошло ми је за руком да после изузетно напорне борбе однесем победу у другој етапи Гран-прија у Ташкенту. Учествоваћу у још три етапе и надам се да ћу се управо преко овог Гран-прија квалификовати за такмичење кандидата.

Извесно разочарање донела ми је Шаховска олимпијада у Истамбулу. Репрезентација Русије је мечеве одлично одиграла, али, нажалост, један неуспех у мечу против САД (1,5:2,5) омогућио је репрезентацији Јерменије да нас достигне по броју бодова, и на крају смо због неких смешних додатних критеријума поново освојили сребро.

‘Шлаг на торту’ ове године је за мене било учешће на новогодишњем турниру у Кини, у оквиру Светског првенства у интелектуалним спортовима (World Mind Sports Games). Тамо сам стигао болестан и уморан после турнира у Ташкенту. Играо се убрзан и брзопотезни шах, као и шах наслепо. Играо сам последњом снагом, али сам ипак успео да се концентришем и завршим годину веома позитивним резултатом. У брзопотезној категорији сам сакупио 12,5 од могућих 15 бодова и тако освојио прво место. Овом приликом желим да честитам Александри Костењук, која је наступила као једина Рускиња у женском делу такмичења и такође успела да освоји златну медаљу.

Разговор водио: Иља Трисвјатски.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“