Велемајстор Сергеј Карјакин у гостима у „Росијској газети“. Фотографија: Михаил Синицин / Росијска газета.
Желео бих да започнем од меча за титулу првака света који је одржан у мају ове године између Вишванатана Ананда и Бориса Гељфанда. Срећом, нашао се човек који је желео да буде спонзор светског првенства. Андреј Филатов је успео да нађе потребна средства и омогући да се дуел не одржи на било ком месту, већ у самом срцу Москве – у Третјаковској галерији. Сличан меч у руској престоници последњи пут је одржан давне 1984, када су Карпов и Каспаров први пут одмерили снаге у дворани са стубовима у Дому Савеза.
Са задовољством сам одлазио у Третјаковску галерију, кад год ми се пружала прилика, коментарисао сам партије и одржао једну симултанку. Мени лично се веома допала добро осмишљена организација шампионата. Разговарао сам са многим навијачима и рекли су ми да је тај догађај за њих био права радост. Посебно драматичан је био тај-брејк, у којем је Ананд после жестоке борбе ипак успео да савлада Гељфанда.
Норвежанин Магнус Карлсен, један од мојих највећих противника, непосредно уочи Нове године оборио је рекорд Каспарова, за који се чинило да је необорив. На турниру у Лондону Магнус је поред победе забележио и невероватних 2862 бода по Ело-систему (рекорд Каспарова био је 2851). Наравно, Карлсен је сада недостижан. Међутим, ја се ипак надам да ће ми се једном пружити прилика да се са њим састанем у мечу за титулу светског првака. То се неће догодити у скорије време, али ми смо вршњаци, обојица имамо по 22 године, и надам се да ће наше ривалство у догледној будућности постати исто тако занимљиво као што је било ривалство између наша два велика претходника Карпова и Каспарова. Узгред, и њихова имена почињу на ‘К’, као и наша.
Не треба заборавити ни Италијана Фабијана Каруану. Он се муњевитом брзином пробио међу првих десет играча света и остварио низ значајних победа. Побеђивао је Карлсена, Крамника и мене. Ради се о веома посвећеном и талентованом велемајстору, који је још и две године млађи од Карлсена и мене. Треба га пажљиво пратити и бити увек на опрезу.
Норвежанин Магнус Карлсен, један од мојих највећих противника, непосредно уочи Нове године оборио је рекорд Каспарова, за који се чинило да је необорив. На турниру у Лондону Магнус је поред победе забележио и невероватних 2862 бода по Ело-систему (рекорд Каспарова био је 2851).
За мене лично ова година је била веома успешна. Освојио сам најзначанију титулу у својој досадашњој каријери – постао сам први светски шампион у убрзаном шаху. У току године практично нисам падао испод трећег места. А пред крај сезоне учинио сам први корак ка турниру кандидата за шаховско првенство света 2014. Пошло ми је за руком да после изузетно напорне борбе однесем победу у другој етапи Гран-прија у Ташкенту. Учествоваћу у још три етапе и надам се да ћу се управо преко овог Гран-прија квалификовати за такмичење кандидата.
Извесно разочарање донела ми је Шаховска олимпијада у Истамбулу. Репрезентација Русије је мечеве одлично одиграла, али, нажалост, један неуспех у мечу против САД (1,5:2,5) омогућио је репрезентацији Јерменије да нас достигне по броју бодова, и на крају смо због неких смешних додатних критеријума поново освојили сребро.
‘Шлаг на торту’ ове године је за мене било учешће на новогодишњем турниру у Кини, у оквиру Светског првенства у интелектуалним спортовима (World Mind Sports Games). Тамо сам стигао болестан и уморан после турнира у Ташкенту. Играо се убрзан и брзопотезни шах, као и шах наслепо. Играо сам последњом снагом, али сам ипак успео да се концентришем и завршим годину веома позитивним резултатом. У брзопотезној категорији сам сакупио 12,5 од могућих 15 бодова и тако освојио прво место. Овом приликом желим да честитам Александри Костењук, која је наступила као једина Рускиња у женском делу такмичења и такође успела да освоји златну медаљу.
Разговор водио: Иља Трисвјатски.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу