Размишљање о „оном“ услову

Вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин био је 28. новембра у једнодневној посети Београду, где је разговарао са председником Србије Томиславом Николићем, председником владе и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и првим потпредседником владе и министром одбране Александром Вучићем. Вицепремијер РФ размотрио је са представницима српских власти питања војно-техничке сарадње, укључујући и сарадњу у оквиру модернизације српске технике коју реализује руска страна.

Како саопштава сајт владе РФ, Рогозин је изјавио следеће: „Ми смо са нашим стручњацима анализирали могућности производње војне опреме на територији Србије и уверили смо се да Србија у појединим сегментима може да производи конкурентно наоружање и војну технику“. Александар Вучић је са своје стране изјавио да ће до краја године у Великој Плани бити отворена нова фабрика, где ће се у сарадњи са Русијом производити оклопни транспортери и самоходна артиљеријска оруђа „Нора“, како за Војску Србије, тако и за извоз у Кенију и Бангладеш.

Поред тога, по речима Рогозина, у најскорије време Народна скупштина Србије ће донети одлуку о упућивању своје делегације на парламентарну скупштину Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), где ће добити статус сталног посматрача. ОДКБ је војни савез који окупља већину бивших чланица СССР-а.

Међутим, непосредни резултати Рогозинове посете Београду остали су у сенци агенцијских извештаја о његовим изјавама о Косову. Неке информативне куће су пласирале овакве наслове: „Рогозин саветује Србији да размисли о ступању у ЕУ по цену Косова“ (РИА „Новости“), „Рогозин предложио Србији да ступи у ЕУ по цену одрицања од Косова“ (Росбалт). Ако би се суштина изјава Рогозина заиста сводила на такве „савете“, била би то у најмању руку геополитичка сензација.

Међутим, није било никакве сензације. Изјаве руског вицепремијера имале су сасвим другачији смисао. Дмитриј Рогозин је заиста изјавио следеће: „Ако је за пријем у ЕУ услов да се призна Косово, треба да размислите о том услову. То је безобразан услов, [...] али то је ваша суверена одлука и Русија ће подржати вашу одлуку“.

Кренимо од Рогозиновог савета да Србија „треба да размисли“ о условима које ЕУ поставља. То је суптилна порука, а не позив да се званична Србија одрекне Косова. Суштину своје позиције, као и позиције Русије, Рогозин је изложио у наставку реченице, када је изразио свој негативан однос према том „услову“ ЕУ. Тачно је да вицепремијер Русије није давао популистичке изјаве које би се допале некима у Србији, него је у интервјуу за РТС јасно поручио: „Рећи ћу вам отворено, јесмо блиски пријатељи, али Русија није ваш адвокат. Ми овде јесмо адвокати права и истине, а истина је у томе да Косово јесте неодвојиви део Србије и ту ми бранимо међународно право“. По свему судећи, Рогозин је српској јавности и властима једноставно дао до знања да Русија не може вршити притисак на Србију и усмеравати српску унутрашњу и спољну политику. Москва ће бити принуђена да се у свом деловању између осталог оријентише и на одлуке српског руководства, какве год оне биле.

Уствари, Дмитриј Рогозин је само другим речима изразио мисао министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова, који је пре четири године рекао да „Руси не могу бити већи Срби од самих Срба“. То је још један политички сигнал Русије српском руководству, које очигледно покушава да седи на две столице, тј. жели да Србија постане чланица ЕУ и да не призна Косово као самосталну државу. Било како било, влада Србије ће морати да се одлучи. А какву ће одлуку донети, то не може да предвиди ниједан експерт. Због тога се може рећи да је ова помало оштра изјава руског вицепремијера сасвим исправна и да одговара геополитичкој реалности.

Аутор је доктор историјских наука и виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.