Потрошачки кредити у замаху

Субота је поподне у шопинг-центру „Европејски“, који се налази на обали реке Москве недалеко од Белог дома, седишта Владе РФ. „Европејски“ се не разликује много од других сличних места широм света, осим у једној ствари – броју купаца по квадратном метру. По томе је „Европејски“ далеко најпосећенији шопинг-центар на свету, и бележи резултат од 811 посетилаца по квадратном метру. То је шест пута више од „Дубаи мола“ који заузима друго место на светској листи најпопуларнијих продајних центара.

Упркос успоравању економског раста, шопинг у Русији доживљава експанзију захваљујући пре свега расту потрошачких кредита. Чак и ако се промет који остварује „Европејски“ изузме из статистике, водећи руски трговински центри привлаче готово једнак број потрошача као и најбољи светски шопинг молови.

После 70 година без потрошачког изобиља, чини се да Руси користе прилику да у условима растућег просперитета набаве и неке „луксузне ситнице“.

Док остале привредне гране имају извесне проблеме, малопродаја добија замајац од све присутнијих потрошачких кредита. Банкарски сектор је у октобру поново изненадио јавност податком да су ови кредити забележили раст од 43% у односу на прошлу годину – тако да Централна банка Русије сматра да ово може да доведе до „прегревања“ економије.

Након пропасти банке „Lehman Brothers“ која се десила 2008, уследили су проблеми у многим компанијама и банкама. Међутим, Кремљ се потрудио да заштити становништво од последица тадашњег привредног колапса. То је постигнуто спасавањем банака које су запале у тешкоће и давањем подршке државним предузећима. Плате су наставиле да расту за све време трајања кризе, док незапосленост тренутно износи 3,8%, што је најнижи ниво у последњих 20 година.

Треба узети у обзир и чињеницу да просечан становник Русије нема озбиљна дуговања, из разлога што су се до 1991. станови добијали од државе, док су се кредити обезбеђени хипотеком и кредитне картице су се појавиле тек недавно. Због свега тога просечан Рус има готово целу плату на располагању - а тиме и могућност да се задужује. Па ипак, убрзавање раста потрошачких кредита у октобру изненадило је економисте, који су предвиђали да ће се у другој половини године догодити супротно.

„Ова дешавања одражавају се позитивно на сектор малопродаје у октобру и потврђују наша очекивања да ће се раст трговине на мало повећати у односу на исти период прошле године, и то са 4,4% у септембру на 5% у октобру“, каже Јевгениј Гавриленков, економиста Збербанке.

Неумереност у задуживању потрошача прелива се и у друге секторе који су директно повезани са трговином на мало. Ланци супермаркета су то први осетили: потрошачи ни у тешким временима не одустају од куповине хране. Већина водећих руских супермаркета објавила је да у 2012. бележе раст прихода и до 33% у односу на прошлу годину.

Продаја аутомобила такође показује добре резултате, и према подацима „Асоцијације европског бизниса“, повећана је за 13% у односу на исти период прошле године. Русија је на путу да постане највеће европско тржиште аутомобила у наредних пет година. Раст потрошње утиче и на повећање инвестиција на тржишту пословног простора. Судећи по извештају „Jones Lang LaSalle“, Москва је веома атрактивно место за изградњу малопродајних објеката – у новембру је била на трећем месту у Европи.

„Више од 90% најпопуларнијих европских брендова већ је присутно на руском тржишту, док се остали спремају да на њега уђу“, речи су Џејмса Брауна, директора за истраживање и консалтинг у области малопродаје за регију ЕМЕА, у компанији „Jones Lang LaSalle“. „У наредним годинама ће висок ниво расположивог прихода и убрзан раст средње класе учинити да промет на руском малопродајном тржишту буде међу највећима у Европи.“

Пошто руски потрошачи све више купују и скупљу робу, традиционални видови финасијских услуга уступају место новима. Потенцијал тржишта хипотека у источноевропским земљама не може се поредити са оним у Русији, кажу аналитичари из руске финасијске корпорације „Уралсиб“.

Стамбени фонд је међу најмањима у региону, па то важи и за вредност хипотекарног дуга, који износи 3% од БДП. У Украјини је то 9%, у Пољској 12%, у Летонији 34%, док је у Естонији 36%, истакли су представници „Уралсиба“.

Такозвани брзи кредити, који се одобравају на самом продајном месту, учинили су да многи Руси узимају робу на одложено плаћање. На овај начин обавља се око једне трећине куповине беле технике и намештаја. Употреба кредитних картица такође је забележила раст у претходној години. Тржиште кредитних картица у Русији порасло је за 60,3% у првих девет месеци 2012, до вредности од 590 милијарди рубаља (19 милиона долара), без назнака да ће се овај раст успорити.

Росијскаја газета. Сва права задржана.