Онлајн баштованство

Извор: i-ogorod.ru.

Извор: i-ogorod.ru.

Пројекат i-Башта свакоме нуди могућност да закупи леју и да преко Интернета гледа како расте његов будући еколошки ручак. Цена i-краставацa и i-парадајза је пет пута већа него у продавници, али купаца ипак има.

У Москви башта све мање служи за пуко преживљавање, а све више постаје престижни извор намирница за добростојеће поборнике здравог начина живота. Стакленик у подмосковском селу Островци покренуо је пројекат i-Башта. Свако може да закупи парцелу и да преко веб-камере прати како професионални агрономи гаје пољопривредне културе које је закупац сам изабрао: парадајз, јагоде, руколу, босиљак... Курирска служба доставља принос на кућну адресу.

i-Башта у бројкама

Закуп квадратног метра кошта 1000 рубаља (32 долара) месечно, а једна леја има 6 квадратних метара. Са квадратног метра се у току једне сезоне (за пола године) може убрати 20-25 килограма парадајза, 15-20 килограма краставаца или килограм першуна. То значи да ће власника леје килограм парадајза коштати 240-300 рубаља (7,6-9,5 долара), килограм краставца 300-400 (9,5-12,7 долара) рубаља, а килограм першуна 1000 рубаља (32 долара). Поређења ради, у московским продавницама килограм парадајза кошта 30-100 (0,95-3,1 долар) рубаља, килограм краставца 40-100 (1,27-3,1 долар) рубаља, а килограм першуна 70-100 рубаља (2,22-3,1 долар).

Идеја да се направи полуинтерактивна башта потекла је од Вадима Лобова, челника инвестиционог фонда „Синергија иновације“. Фонд је у пролеће 2011. уложио милион долара у овај пројекат: закупљен је стакленик, допремљена земља, монтиране су камере и i-Башта је почела са радом.

Иницијатори овог пројекта сматрају да свако има право на свеже и еколошки чисто поврће и зелениш, поготово данас, када су полице препуне поврћа које се узгаја на стакленој вуни и у хидропонима, и воћа које се третира метаном да би брже сазрело. Због тога су се агрономи у овом пројекту од самог почетка определили за органску производњу, што значи да нема никаквих хемијских хербицида и пестицида, башта се залива искључиво артешком водом и користи се само природно ђубриво. Ово задовољство уопште није јефтино: месечни закуп леје од 6 квадратних метара износи 6 хиљада рубаља (190 долара), а да би човек могао да ужива у парадајзу или краставцима из сопствене баште, мора да сачека око шест месеци.

„Наши клијенти су добростојећи људи којима није свеједно како се хране“, каже Генадиј Медецки, извршни директор фонда „Синергија иновације“. „Морамо бити свесни чињенице да поврће које налазимо у продавницама није одгајено ‘поштено’, пре бих рекао да је то ‘храна за Франкенштајна’. Код нас долазе они који не желе да конзумирају вештачку храну, а могу то себи да приуште.“

Наше леје никада нису празне – чим нешто сазри ми то одмах оберемо, па засадимо нов расад. Циљ нам је да клијенти на свом столу увек имају што свежије намирнице. Садимо краставац, парадајз, различите врсте зелене салате, доста зачинског биља и зелениша. Поред свега тога, ја још и експериментишем: покушавам да направим просторију за гајење печурака као што су буковаче и шампињони. Нама није важна количина, него квалитет. Биће добро ако ови корисни еколошки производи почну да се производе за масовну употребу. Можда је баш то будућност пољопривреде.

Лариса Југај, главни агроном i-Баште

Летос је у i-Башти закупљено преко педесет леја, али је доласком јесени и зиме број закупаца нагло опао, тако да их има мање од десет. „Сезона је завршена и сада је немогуће узгајати многе културе, као што су, на пример, јагоде, паприка, краставац и парадајз, а руски менталитет је такав да се краставац и парадајз сматрају за главно поврће, и осим њих не постоји ништа друго“, објашњава Медецки и додаје да у Москви, према истраживању фонда, има око 30 хиљада потенцијалних i-Баштована.

У његовом кабинету на уочљивом месту стоје два монитора на којима се емитује директан пренос из стакленика. Око поднева долазе клијенти: млада мајка са дететом. Они су претходно најавлили да сами желе да посеју башту. Убрзо затим мајка и синчић невешто, али веома усрдно раде у својој башти. Тако се у наше време добростојеће породице „враћају земљи“.

Иначе, породице са децом су најчешћи клијенти i-Баште. „Једном нам је телефонирао добростојећи тата и пожалио се да његов син једе само чипс и чоколадице“, каже Медецки. „Питао сам га да ли би волео да једе оно што сам посеје и узгаји. А пошто он са другарима игра ‘Фарму’ преко Интернета, одмах је пристао. Дали смо му леју, и он је посадио шаргарепу. Иначе, на растреситој подлози у затвореном простору она не расте у дубину, него више у ширину. Дечак је са задовољством појео своју шаргарепу.“

Медецки каже да за „Синергију иновације“ i-Башта представља хоби, а не бизнис. „Ми ни у ком случају не можемо бити конкуренција онима који се баве производњом индустријског поврћа за масовну употребу“, каже он, додајући да су почетне инвестиције у овај пројекат скоро сасвим искоришћене, а да ће се исплатити тек за пет до седам година.

Па ипак, руководство фонда већ размишља о привлачењу нових инвестиција у i-Башту. „Требало би нам још пет милиона долара за закуп додатних стакленика и за покретање производње у њима, а можда ћемо отворити и нове у Владимирској Области, јер тамо је све много јефтиније, иако ће се цена логистике знатно повећати“, каже Медецки. Он је уверен да сектор еко-производа има велики потенцијал у Москви.

Оригинални чланак на сајту „Московских новости“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“