Рекордни извоз сунцокретовог уља из Русије

Иако ће се у текућој сезони бруто принос уљаних култура смањити у односу на прошлогодишњи, ипак је велика вероватноћа да ће он заузети друго место, одмах иза рекордног приноса. Фотографија из слободних извора.

Иако ће се у текућој сезони бруто принос уљаних култура смањити у односу на прошлогодишњи, ипак је велика вероватноћа да ће он заузети друго место, одмах иза рекордног приноса. Фотографија из слободних извора.

Русија је оборила сопствени рекорд у извозу биљног уља, достигавши цифру од 42 милиона тона годишње. Па ипак, пораст производње сам по себи није довољан за даље јачање позиција на међународном тржишту – потребно је улагати и у маркетинг.

Незапамћени прошлогодишњи принос сунцокрета омогућио је руским фабрикама уља да за трећину увећају производњу биљног уља и поставе нови рекорд у обиму извоза. Како је за „RBC Daily“ изјавио Андреј Сизов Млађи, извршни директор аналитичког центра „Совекон“, у Русији су 2011. године забележени рекордни приноси сунцокрета – 9,7 милиона тона, уљане репице – 1,1 милион тона и соје – 1,8 милиона тона. Захваљујући таквим приносима домаће фабрике за прераду уља су у протеклој сезони (завршеној 30. септембра 2012) произвеле 4,2 милиона тона биљног уља, што је за милион тона више од претходног рекорда из 2008/09. године.

У Русији постоје могућности за ширење производног асортимана увођењем нових врста уља, на пример уља од ланика (camelina sativa) или ланеног уља.

Иако ће се у текућој сезони бруто принос уљаних култура смањити у односу на прошлогодишњи, ипак је велика вероватноћа да ће он заузети друго место, одмах иза рекордног приноса. На пример, према оцени „Совекона“, ове године ће бити пожњевено око 7,6 милиона тона сунцокрета, због чега фабрике за прераду уљарица већ снижавају откупне цене. На пример, од краја септембра до средине октобра сунцокретово семе појефтинило је за 10%, на 16,9 хиљада рубаља за тону. Биљно уље је такође појефтинило отприлике за 12%, али за нешто дужи период – од краја августа до средине октобра.

Потенцијал снижења још није у потпуности одређен, сматра г. Сизов. Додатни негативни фактор за руско тржиште представља и снижавање цена робе уљаног асортимана на светском тржишту.

С обзиром да је домаћа потрошња уља близу стагнације, руске компаније су се активирале на светском тржишту, каже г. Сизов. Тако је у минулој сезони извезено 1,8 милиона тона уља, за разлику од претходног максимума који је достигнут пре три године и износио је 1,1 милион тона.

Према речима експерта, у новој сезони ће испоруке на светско тржиште бити мање, пре свега због мањих приноса уљаних култура. Међутим, врло је вероватно да ће у будућности бити постављени нови рекорди у извозу, без обзира на постепено погоршавање услова за индустријску производњу и прераду уља у вези са приступањем Русије Светској трговинској организацији.

Према речима једног од берзанских трговаца, главно тржиште за руско биљно уље представљају земље Заједнице независних држава, Блиског Истока, као и неке европске земље. Извоз флашираног биљног уља из Русије ће бити у порасту, премда то захтева активну маркетиншку подршку и значајне инвестиције.

У Русији, такође, постоје могућности за ширење производног асортимана увођењем нових врста уља, на пример уља од ланика (camelina sativa) или ланеног уља. Међутим, да би се повећала производња уља неопходно је да се повећа и производња одговарајућих култура, ради чега треба спроводити озбиљну селекцију, истиче један од прерађивача.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“