Извор: Кирил Калињиков / РИА „Новости“.
Терористички напад у позоришту на Дубровки извршен је 23. октобра 2002. Тада је група терориста на челу са Мовсаром Барајевом заробила преко 900 гледалаца мјузикла „Норд-Ост“. Чувари су били потпуно беспомоћни када су добро наоружани терористи упали на позоришну сцену са захтевом да се федералне трупе повуку из Чеченије.
Кренуо сам у редовни обилазак зграде. Прошао сам кроз ходнике, попео се на спрат. Тамо сам видео разбијена стаклена врата и двојицу младића у маскирним униформама како иду према сали. Брзо су ми пришли и тада сам видео да имају аутомате. Један ме удари кундаком у леђа и каже: „Пођи с нама“. „У чему је ствар?“, питам их. „Сад си ти наш талац“. Одвели су ме у салу, а тамо сам видео слику коју никада нећу заборавити, и сад се најежим кад се сетим: мртва тишина, муслиманке опасане експлозивом стоје са обе стране и у средини сале.
Николај Љубимов, бивши чувар позоришта на Дубровки
У преговорима који су трајали три дана руски политичари су сепаратистима нудили себе у замену за таоце. У тој мисији су биле ангажоване чак и звезде совјетске естраде, али је све било безуспешно. „Ми желимо лепо да умремо више него што ви желите да живите“, изјавио је тада вођа терориста Барајев.
Током преговора терористи су пристали да пусте муслимане, странце и један број малолетних талаца. Затим су поставили ултиматум властима Русије: повлачење трупа из Чеченије треба да почне одмах, иначе ће таоци бити стрељани.
Специјалне јединице су 26. октобра извршиле јуриш на позориште. Пре почетка операције кроз вентилациони систем је у зграду пуштен успављујући гас. Хемијски напад је паралисао терористе, а припадници специјалних јединица су продрли у зграду и за неколико минута ликвидирали све бандите и ослободили већину талаца.
Главни лекар Москве Андреј Петрович Сељцовски и ја стајали смо пре операције на крову и посматрали зграду позоришта. Зачудио сам се што он ту стоји и питао га: ‘Овде је опасно, зашто се надвирујеш?’ Он је гледао доле и гунђао: ‘Гледај, ови моји из хитне помоћи ће стајати овде и тамо, не могу више нигде да их убацим’.
Валериј Драганов, посланик думе, члан штаба операције
У операцији је погинуло 130 талаца и побијено је свих 40 чланова банде који су извршили упад у позориште. Нема сумње да је за преко 800 преживелих „срећника“ од тога дана почео нови живот. Неки од њих су се обратили суду, тражећи од државе одштету. Једни су успели да је добију на суду, други се и данас, десет година касније, још увек суде са државом.
„Нисмо успели да заштитимо наше грађане из више разлога“, сећа се Владимир Васиљев, члан Комитета Државне думе за безбедност. „Конкретно, нисмо успели на време да укажемо лекарску помоћ онима којима је била потребна“. Ја сам у одређеној мери учествовао у тим догађајима и признајем да и сам сносим део кривице. Једноставно нисмо успели. То је био најупечатљивији догађај у мом животу. Ми заиста никако нисмо били спремни за тако нешто.“
Недељу дана сам обилазио мртвачнице. Родбини и ближњима нико ништа није говорио о таоцима. Заиста је ужасно све што се догађало после упада терориста. Људе су само примали у болницу, али нико није одговарао ни на једно питање. Обилазак мртвачница био је једини начин да се сазна да ли је човек жив или не. Ако га нема у мртвачницама, значи да је жив и треба га тражити по болницама. То је било најтеже искуство у мом животу.
Александар Цекало, први продуцент мјузикла „Норд-Ост“
У медијима се много говорило о томе колико је примена гаса утицала на здравље талаца. Уље на ватру је долила и чињеница да руске власти нису обелоданиле његов састав. У разговору са дописником „Росијске газете“ Васиљев је признао да је заиста било грешака приликом примене гаса. На пример, припадници специјалних јединица нису унапред увежбали све техничке детаље. „Поред позоришта се налази зграда близанац, и у њој је за време преговора са терористима могло да се обави увежбавање специјалних јединица са применом специјалних средстава. Тада би се и открило како гас делује на људе. Нажалост, то није било учињено“, рекао је Васиљев.
Данас је познато име организатора овог терористичког напада. То је Аслан Масхадов, кога су федералне трупе ликвидирале две године касније.
Поред позоришта на Дубровки је подигнута црква у знак сећања на жртве терористичког напада. Храм је освећен данас, 26. октобра, на годишњицу продора у зграду и погибије талаца.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
