Архиве светског знања у Русији

Фотографија: Иља Варламов.

Фотографија: Иља Варламов.

Русија је набавила комплетне научне архиве водећих светских издавача и ставила их на располагање својим научним и просветним радницима. Овим је држава својим грађанима олакшала приступ огромном фонду светског знања.

Министарство образовања и науке Русије набавило је за потребе научних и просветних радника комплетне архиве најпознатијих светских научних часописа Science и Nature, као и часописе које издају Taylor & Francis Group, Cambridge University Press, Institute of Physics, Annual Reviews, Sage Publications и Oxford University Press.

НЕИКОН

Национални електронско-информациони конзорцијум (www.neicon.ru) основан је 2002. као непрофитабилно партнерство. Његов основни циљ је садејство у развоју и подизању међународног статуса руске науке, просвете и културе стављањем на располагање квалитетне и меродавне научне информације у електронском облику. У овом тренутку број учесника партнерства премашио је 780 организација у 120 градова из целе Русије. Учесници конзорцијума су и Московски државни универзитет „Ломоносов“ и Санкт-петербуршки државни универзитет, као и сви федерални универзитети и већина научноистраживачких универзитета у земљи.

Архив сваког издавача садржи све интегралне текстове часописа, почев од првог броја.

Ова новост, проширена каналима Националног електронско-информационог конзорцијума (НЕИКОН), обрадоваће свакога ко има везе са науком и научним истраживањима у Русији. Према статистици, сваки трећи или четврти извор за научна истраживања налази се у чланцима научних архива. Тај проценат је још већи у друштвеним наукама, где учесталост коришћења архива достиже 50%.

Као што је приметио академик Михаил Алфимов, директор Центра за фотохемију Руске академије наука, у базама података се већ налази сва информација која ће у наредних 5-10 година бити потребна за производњу засновану на угљеничним наноцевима. Другим речима, архиви водећих страних научних издања нису неопходни само као извори за нова научна истраживања, него и као базе са подацима које савремени научник обавезно треба да зна.

Поред тога, научни архиви водећих светских издавача, сабрани на једном месту, на најпотпунији и најадекватнији начин приказују развој науке у протеклих 200 година. Стога је разумљиво што су многе западноевропске земље и државе БРИКС-а већ набавиле овакве дигитализоване архиве.

Сваки трећи или четврти извор за научна истраживања налази се у чланцима научних архива. Тај проценат је још већи у друштвеним наукама, где учесталост коришћења архива достиже 50%.

Како је објаснио Андреј Петров, руководилац Дирекције за научно-техничке програме Министарства образовања и науке, списак архива су направили експерти Сверуског института за научне и техничке информације (ВИНИТИ РАН), научноистраживачких института, универзитета и водећих библиотека. Било је неопходно да се изаберу издавачи који у светским научним круговима уживају највећи углед, и који пристају на услов да практично цела земља има слободан приступ њиховим архивима.

Пројекат је замишљен и реализује се у складу са државним уговором Министарства образовања и науке РФ у оквиру федералног наменског програма „Истраживања и пројекти у приоритетним правцима развоја научно-технолошког комплекса Русије за период 2007-2013“.

Укупна вредност државног уговора, који је конзорцијум потписао на три године (од 2011. до 2013) износи 990 милиона рубаља (32 милиона долара)“, саопштио је извршни директор НЕИКОН-а Александар Кузњецов. „Вредност купљених архива износи 70% те суме. Средства ће бити уплаћивана периодично, у шест рата.“

Планирано је да се на територији Русије формирају две технолошке платформе на којима ће бити размештен архив, и где ће истраживачима бити омогућен приступ информацијама са било ког места у земљи. Приступ архиву је у овом тренутку већ отворен на експерименталној адреси www.arch.neicon.ru, као и на сајтовима дотичних издања, до којих се долази преко сајта www.neicon.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“