„Уралвагонзавод“ кренуо у Србију

Возови који ће се правити у „Уралвагонзаводу“. Уралска међународна изложба „Иннопром-2012“. Фотографија из слободних извора.

Возови који ће се правити у „Уралвагонзаводу“. Уралска међународна изложба „Иннопром-2012“. Фотографија из слободних извора.

Након што се „U.S. Steel“ избавиo од Железаре Смедерево због њених великих губитака, уралска корпорација „Уралвагонзавод“ почела је преговоре о куповини (боље речено, преузимању „за један долар“) проблематичног предузећа. Ситуација се искомпликовала када су српске власти објавиле тендер „за избор стратешког партнера“.

Државни научно-производни комплекс „Уралвагонзавод“ (УВЗ) заинтересован је за куповину још једног предузећа у иностранству – „Железаре Смедерево“, о којој се тренутно воде преговори са Владом Србије. Ситуацију компликује расписивање званичног тендера за приватизацију фабрике, јер је УВЗ планирао да фактички бесплатно преузме проблематично предузеће. По мишљењу аналитичара, Железара није непосредно везана за производни процес „Уралвагонзавода“, тако да може постати „тежак баласт“ за руску корпорацију.

„Уралвагонзавод“ је 2010. купио француску ливницу „Sambre et Meuse“, а до краја године планира да купи целу компанију „ABRF Industries“ која се бави производњом вагона и којој је „Sambre et Meuse“ раније припадао. УВЗ такође саопштава да ће 2013. у Летонији покренути предузећа за склапање крупних делова и ремонт теретних вагона.

Српски дневник „Блиц“ је први објавио вест да је УВЗ разговарао са српским властима о преузимању „Железаре Смередево“ (2,2-2,4 милиона тона челика годишње). Генерални директор УВЗ-а Олег Сијенко потврдио је да корпорација води преговоре са властима Србије о куповини фабрике, али да „за сада није донета коначна одлука о сврсисходности те куповине“. Сијенко је додао да „Железара Смедерево има потенцијал за сарадњу са нашим филијалама у иностранству, као и са матичним погонима УВЗ-а на Уралу“. Извори „Комерсанта“ који су упућени у преговоре наводе да се ситуација искомпликовала када су српске власти објавиле тендер „за избор стратешког партнера“ за железару. „УВЗ је разматрао опцију у којој ће губиташку фабрику, чији су капацитети објективно застарели, добити фактички бесплатно, а затим инвестирати у развој и модернизацију предузећа“, каже један од саговорника „Комерсанта“. УВЗ нема намеру да учествује на тендеру.

Српске власти су 8. октобра објавиле тендер за продају 75% „Железаре Смедерево“, од 100%, колико је Србија крајем јануара добила од „U.S. Steel“ за симболичну цену од једног долара. Америчка компанија се избавила од железаре, јер није више желела да подноси њене губитке, који су у 2011. години износили 100 милиона долара. На тендеру могу да учествују компаније које су 2011. оствариле најмање 2 милијарде долара прихода или имају активе вредне најмање 2,5 милијарди долара. Пријаве на тендер се примају до 26. октобра, а потенцијални купци могу да откупе тендерску документацију најкасније до 19. октобра. „Тек после истека рока за откуп документације можемо прелиминарно да објавимо имена заинтересованих фирми“, речено је „Комерсанту“ у Агенцији за приватизацију Србије.

Србија покушава да прода фабрику још од априла, када је влада такође расписала тендер и говорила да су документацију откупиле Уралска рударско-металуршка компанија (сама компанија то негира), украјински „Доњецкстаљ“ и луксембуршки „United Pilsen S.A.“чији је власник бизнисмен Игор Шамис (ова компанија је 14. септембра и сама објавила банкрот). Тендер није одржан. Српски функционери су затим говорили о плановима да продају предузеће инвеститору за један долар уз услов да купац модернизује железару. Премијер Србије Ивица Дачић рекао је да је „велика руска компанија“ спремна да уложи у железару 100 милиона евра (о томе је „Комерсант“ писао 28. септембра). У влади Србије не објашњавају због чега је дошло до промене позиције. Александар Љубић, државни секретар у Министарству финансија и економије, јуче је „Комерсанту“ рекао да су „критеријуми подигнути“. Држава ће задржати 25% учешћа у Железари и „учиниће све да радници Железаре остану на својим радним местима“.

Главни улаз у постројења „Уралвагонзавода“, Нижњи Тагил, Свердловска Област. Фотографија из слободних извора.
Српске власти су 8. октобра објавиле тендер за продају 75% „Железаре Смедерево“, од 100%, колико је Србија крајем јануара добила од „U.S. Steel“ за симболичну цену од једног долара. Америчка компанија се избавила од железаре, јер није више желела да подноси њене губитке. Ипак, ситуација се искомпликовала када су српске власти објавиле тендер „за избор стратешког партнера“.

УВЗ испуњава услове тендера, јер је у 2011. години остварио приход од 90 милијарди рубаља (3 милијарде долара). За сада у Русији нема других компанија које су јавно заинтересоване за Железару. Велике металуршке компаније (Магнитогорски металуршки комбинат, „Мечел“, Новолипецки металуршки комбинат, „Северстаљ“, Уралска рударско-металуршка компанија) не коментаришу ситуацију, али незванично негирају да су заинтересоване за куповину српског предузећа. Са друге стране, УВЗ интензивно консолидује нове активе: 2010. је купио француску ливницу „Sambre et Meuse“, а до краја године планира да купи целу компанију „ABRF Industries“ која се бави производњом вагона и којој је „Sambre et Meuse“ раније припадао. УВЗ такође саопштава да ће 2013. у Летонији покренути предузећа за склапање крупних делова и ремонт теретних вагона. У септембру је јавност сазнала да ће УВЗ „разместити низ погона“ у Свердловској Области, у фабрици аутомобила „Аутомобили и мотори Урала“ (АМУР) која је објавила банкрот. „Внешекономбанк“ је покушао да преда УВЗ-у фабрику „Амурметал“, која се такође не уклапа у производни процес УВЗ-а, али је корпорација у августу успела то да избегне.

„‘’Железара Смедерево’ има још мање потенцијала за интеграцију у производни ланац УВЗ-а него што га има ‘Амурметал’“, подвлачи Михаил Бурмистров, шеф аналитичке компаније „Infoline-Аналитика“. Он истиче да се, када је реч о Русији, у стратегију развоја УВЗ-а „уклапа формирање заједничког предузећа или куповина актива у области производње вагона“, а за иностранство је сврсисходна куповина компанија за инжењеринг или предузећа за производњу и ремонт железничке технике. „Све остало ће бити тежак баласт за корпорацију у условима смањене потражње за железничким композицијама“, наглашава он. Олег Петропавловски из компаније „БКС“ истиче да би у развоју производних актива у Европи УВЗ куповином Железаре могао да смањи ризик раста цена челика. Аналитичар, међутим, додаје да би капацитет те фабрике могао да буде превелик за постојеће пројекте УВЗ-а у иностранству, а увоз челика у Русију се не исплати. У преговорима УВЗ-а са владом Србије он види пре свега политички моменат. Наиме, данас многе руске државне компаније, као што су „Гаспром“ и „Росњефт“, најављују да ће развијати свој бизнис у Србији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“