Светлуцави траг космичког госта у Сибиру

Попигајска долина има пречник од 100 km и налази се на граници Краснојарског Краја и Јакутије, на југоистоку од полуострва Тајмир. Експедиција Свесавезног геолошког института „Карпински“ под руководством Виктора Масајтиса средином 1960-их је дошла до закључка да је долина метеорски кратер. Касније су научници утврдили да је кратер настао пре око 35 милиона година, када је на ово подручје пао астероид пречника око 7 km.

На месту пада метеора је још Масајтисова експедиција открила импактне слојеве минерала који су се растопили приликом удара метеора, а међу њима и „прилично неугледне“ дијаманте.

Према Похиленковим речима, ови научни радови су тада проглашени за државну тајну: „Резултати истраживања стизали су директно у Политбиро, без знања министра геологије“. Али када се испоставило да се пронађени импактни дијаманти могу користити само у технолошке сврхе, одлучено је да се та налазишта не индустријализују.

Нису дијаманти

Крајем 1970-их су научници из кијевског Бакуљевог института за супертврде материјале дошли до закључка да попигајски импактни дијаманти по абразивним својствима далеко надмашују синтетичке и природне дијаманте.

Стручњаци института „Собољев“ су пре три године заједно са украјинским колегама обновили те експерименте.

„Прашина од импактних дијаманата има двоструко боље абразивне показатеље од прашине синтетичких дијаманата, као и од прашине најтврђих примерака природног дијаманта. Поједини узорци су тврђи и 2,4 пута“, рекао је академик.

Проучавање структуре ове супстанце показало је да се она веома разликује од структуре „обичних“ дијаманата.

„Испоставило се да је то врло сложени агрегат (маса у којој су сједињене две различите молекуларне структуре), у коме преовлађују две фазе: прва је стандардни кубни дијамант, а друга – хексагонална фаза угљеника, позната као шестоугаони дијамант или лонсдејлит (lonsdaleit). Она је тврђа и компактнија од обичног дијаманта и настаје на већим температурама и код већег притиска“, рекао је Похиленко.

Шестоугаони дијамант је један од облика кристалне структуре водоника, пронађен 1960-их година. Његови атоми нису везани у тетраедарску, него у шестоугаону структуру. То су листови слични графену, али ближи један другоме и везани врло чврстом хемијском везом.

„То уопште није дијамант. Тврдоћа ове фазе (лонсдејлита) je за 54% већа од тврдоће дијаманта, а пошто се овде ради о кристалитима тетраедарског дијаманта и лонсдејлита у нано величинама, онда је то врло „лепљива“ матрица која попигајском импактиту даје тако висока својства. Поједини узорци садрже и до 70% лонсдејлита“, истакао је академик.

Он је објаснио да је ова материја настала од графита у тренутку пада Попигајског метеора, када је притисак достигао 1,5 милиона атмосфера, а температура око 3 хиљаде степени.

Резерве

Засада су у Попигајској долини истражена два налазишта: Ударно и Скаљно. Резерве првог налазишта се процењују на 7 милијарди карата, а другог на 140 милијарди карата.

Похиленко је подвукао да су резерве Скаљног 30 пута веће од свих резерви „обичних“ дијаманата у целом свету, које се процењују на 5 милијарди карата. Површина Скаљног је врло мала и износи свега 0,3% површине целог кратера.

„Обзиром на садашњу потрошњу синтетичких дијаманата у индустрији, укупне резерве кратера могле би да буду довољне за наредне 3 хиљаде година“, рекао је академик.

Према његовој процени, тржишна цена попигајских импактита може да износи 2-2,5 долара за карат, а имајући у виду постојеће технологије цена коштања би износила 0,6-0,7 долара за карат. На Скаљном налазишту једна тона наслага садржи од 20 до 100 карата дијаманата.

Директор Института за геологију и минералогију саопштио је да ће научници у најскорије време организовати нову експедицију у Попигајску долину.

Росијскаја газета. Сва права задржана.