Русија из пепси угла

Дејвид Спиди: Господине Кендал, Ваше везе са Русијом датирају још из доба када је она била део Совјетског Савеза. Зашто сте изабрали Совјетски Савез као тржиште за „Пепси“ производе?

Доналд Кендал: Ја сам тада био на челу међународне компаније, а наши пријатељи из Атланте (компанија „Coca-cola“) већ су се били учврстили на тржишту Западне Европе. Они су на то тржиште дошли одмах после Другог светског рата.

Због тога сам сматрао да би у маркетиншком смислу добро било отићи у Источну Европу. То је било за време председника Ајзенхауера. Он је хтео да успостави билатералне односе између Русије и САД и упутио је Никсона у СССР. САД су организовале изложбу у Русији, а Руси су дошли овамо (у САД) и такође организовали изложбу.

Никсон ме је замолио да узмем учешћа у тим изложбама. Многе компаније се не би одлучиле за такав корак због снажног антируског расположења. Зато су и наши пријатељи из Атланте одбили да учествују. Ја сам прихватио и отишао са Никсоном, и тада сам први пут послужио Хрушчова пепси-колом. Сусрео сам се са грађанима Русије и схватио да су то дивни људи. Тада сам одлучио да покушам да учврстим позиције у Русији. Прва наша предузећа отворена су 1972.

У то време сам ја већ активно радио у Русији, јер сам био убеђен да је то најбољи начин зближавања САД и Русије, обзиром да наше две земље имају изванредне људе. Тада је менаџмент у Русији био врло неразвијен, али са друге стране, и код нас је било проблема у том домену.

Дејвид Спиди: Које су се још компаније у то време занимале за руско тржиште, господине Кендал? Ви сте били пионир у ширењу према Совјетском Савезу, а ко је ишао вашим стопама?

Доналд Кендал: Било је компанија које су имале успеха, али није свако био спреман да ризикује. На пример, IBM је имао успеха. Многи су били заинтересовани за могућности новог тржишта, али нису сви успели да доврше оно што су започели. Тај процес се одвијао веома споро, али сада су многе компаније заступљене у Русији.

Дејвид Спиди: У једном Вашем интервјуу сте рекли: „Тих 1970-их сам схватио једну ствар: ко хоће да буде добар продавац, тај мора савршено да познаје оно што продаје, чврсто да верује у то што зна, да буде благонаклон према купцу, да зна његове јаче и слабије стране и, наравно, да све време одржава добре односе са сталним клијентима“. То је добар и паметан савет. Претпостављам да Вам је такав приступ био од користи у пословању са Совјетским Савезом, а затим са Русијом. Ви се се тамо нашли у потпуно другачијој земљи, у атмосфери која уопште не личи на ону у отаџбини.

Доналд Кендал: Довољно је да једном одете у Русију и проведете тамо неко време, па да схватите да тамо заиста живе изванредни људи. Када се срећете и комуницирате са људима, када им одлазите у госте и ручате са њима за истим столом, тада схватате да су то дивни људи, да су то људи са којима се може радити.

Ја сам тада једном засвагда схватио да се са њима може сарађивати и да се може нешто стварати заједничким снагама. Због тога сам и одлучио да покренем програм који се не би ограничио само на продају пепси-коле, него би био усмерен на успостављање тешње сарадње. Сада ми тамо имамо преко 30 хиљада сарадника.

Дејвид Спиди: Очито је да сте били доста блиски са Владимиром Путином, који је по трећи пут изабран за председника, и да међу вама постоји обострано поштовање. Он је Вама доделио орден Пријатељства, а то је њихова највиша грађанска награда. Причајте нам мало о Путину као човеку и лидеру. Ви сте са њим имали личне контакте.

Доналд Кендал: Као што знате, када је Путин дошао на власт после Јељцина, наследио је прави хаос. Све је било у нереду. Мени је то изгледало невероватно да тако млад човек као што је био Путин успешно управља тако великом земљом као што је Русија и решава врло тешке задатке. Погледајте од чега је он почео, а шта се дешава данас. Како је могуће сумњати у његове способности и вештину када су у његово време и економија и животни стандард подигнути на знатно виши ниво?

Веома ми је драго што је поново изабран, јер он има и способности и присталице. Знате шта, мало је председника САД имало такву популарност као што је има Путин у Русији. Људима је драго што се Путин вратио. Драго им је и због његових достигнућа и због свега онога што је учинио. Ја мислим да ће он наставити да ради на побољшавању ситуације.

Дејвид Спиди: Мислим да код нас постоји тенденција да видимо ствари онако како бисмо желели да оне изгледају. Путин није увек спреман на компромисе са САД и због тога овде није популаран. Али он ради оно што је по његовом мишљењу у интересу Русије. Осим тога, ми често видимо ситуацију очима центра, тј. Москве. Али чињеница је да је Путин на председничким изборима победио у сваком бирачком округу осим у Москви, где му је, чини ми се, најбољи резултат био око 40% гласова. Због тога је он, као што сте Ви добро приметили, меродавни представник народа, свиђало се то нама или не. Он је демократски изабрани председник Русије.

Доналд Кендал: Ми треба да схватимо једну ствар. Главни проблем је у томе што људи не чују ништа осим негативних ставова о Русији. За то су криви наши медији, који никада не говоре ништа добро о тој земљи. Зато сам ја толико желео да створим Америчко-руски савет, а такође и програм размене младих кадрова. Почео сам да улажем новац у финансирање програма размене студената између САД и Русије како би млади нараштаји могли да виде шта се заиста догађа на другој страни. Ми морамо на неки начин пружити грађанима више информација, јер они треба да сазнају истину.

Дејвид Спиди: Мислите ли да још увек нису превазиђени ставови из доба Хладног рата, обзиром да ми никако не можемо да се ослободимо сталног враћања на Совјетски Савез, иако се он одавно распао? Хоћу да кажем да сам од чланова конгреса више пута чуо разговоре о „Совјетима“, а мислило се на савремене грађане Русије. Треба ли да се ослобађамо тих ставова у најскорије време, шта Ви мислите?

Доналд Кендал: У Конгресу и Сенату још увек има људи који живе у времену Совјетског Савеза. Они не виде шта се догодило, и ништа не знају о Русији. Они се ослањају само на поједине гласине о прошлости Русије и на томе су својевремено изградили свој однос према Русији, и тај однос имају и данас. Они не гледају какве се промене тамо дешавају.

Дејвид Спиди: Знам да Ви не учествујете у свакодневним операцијама компаније „Пепси“. Па ипак, како оцењујете квалитет пословања са Русијом? Очигледно је да многи људи слушају приче о корупцији, о проблемима везаним за владавину закона и администрацију и томе слично.

Доналд Кендал: Свашта се може чути. Људи слушају гласине или некакве измишљотине и никада не чују нешто добро. Ако попричате са онима који тамо воде послове, сазнаћете да никада нису имали проблема са Русијом. Тамо проблеми нису ништа већи него било где другде.

Понекад чујеш приче да су тамо све саме банде лопова. Ми никада нисмо имали проблема са бандитима. Тамо се бизнис ни по чему не разликује од бизниса у било којој другој земљи.

Дејвид Спиди: А какав је Путин као човек, кад се са њим разговара као што Ви сада разговарате са мном? Да ли вам изгледа дружељубиво?

Доналд Кендал: Он је врло дружељубив и врло духовит. Знате, кад улазите у његов кабинет, Путин увек устаје и прилази да се поздрави, то је врло дружељубив однос. Он веома пажљиво слуша саговорника и одговара му.

Мислим да је Путин изврстан лидер. Када је дошао на власт, затекао је ужасан неред. Овде се може чути много негативних мишљења о Путину, али то је потпуно бесмислено, јер ти људи нису били у Русији и не знају шта је тај човек постигао. То знају они који су боравили у Русији и радили тамо. Мени је било драго кад сам чуо да је Путин поново изабран, јер знам да ћемо остати на правом путу.

Дејвид Спиди: Ако сте имали прилике да бар мало разговарате са њим о билатералним односима између наших двеју земаља, какав је ваш утисак, да ли је он благонаклон према САД? Да ли је њему стало до добрих односа са нама?

Доналд Кендал: Путину је стало до добрих односа са САД. Али проблем је у томе што довде и даље допиру само негативне вести. То веома компликује ситуацију. Ако би се најзад нашао човек који би покушао да подигне билатералне односе на нови ниво, тај покушај би уродио плодом. И то важи за читав комплекс билатералних односа. Али ако не радиш ништа друго, осим што седиш и критикујеш другу земљу, како је онда могуће изградити нормалне односе са њом?

Мислим да он то одлично схвата. Прижељкивао сам да видим његов први сусрет са Обамом. И све је изгледало као да су спремни да се договоре. Надам се да ће Обама, ако буде поново изабран, успети да побољша ситуацију.

Оригинални текст је уступио сајт Carnegie Council for Ethics in International Affairs.

Росијскаја газета. Сва права задржана.