Неос-порно филмско остварење?

„Крајњи реализам и обична истина“: кадар из филма „Клип“. Извор: PressPhoto.

„Крајњи реализам и обична истина“: кадар из филма „Клип“. Извор: PressPhoto.

„Руска реч“ је недавно писала о забрани приказивања у Русији филма „Клип“ српске редитељке Маје Милош. Преносимо мишљење колумнисте једног од највећих руских часописа, „Руског репортера“, који се не слаже са оценом Министарства културе и њиховим виђењем дечјe природе.

Министарство културе РФ је забранило приказивање српског филма „Клип“ редитељке Маје Милош, јер садржи „псовке, сцене са употребом алкохола и наркотика, као и материјал порнографског карактера“.

Ово је први случај у читавом периоду после перестројке када се код нас забрањује уметнички филм, и то преко колена, без обазирања на општеприхваћени систем ограничавања узраста гледалаца.

„Клип“ је портрет савремених тинејџера, крајње реалан и груб, али истовремено пун саосећања. Они постају одрасли много пре свог пунолетства (што је, по свему судећи, новост за чиновнике из Министарства културе). Тачно је: они пробају алкохол и наркотике, псују и упражњавају секс, и у томе су често далеко напреднији од својих родитеља.

А сада идемо редом. Псовке, као и сцене узимања наркотика и алкохола, постоје у сваком другом филму који се приказује у Русији, али ти филмови се за сада из неког разлога не забрањују. По свему судећи, наши чиновници се више боје секса, него алкохола, наркотика и псовки, а можда се, као у стара времена, праве да у Русији још увек нема секса.

У „Клипу“ заиста има отворених сексуалних сцена. Али, прво, то није порнографија, него само имитација порнографије. Наиме, Милошева је за време снимања користила вештачке полне органе, што је великим словима објашњено у шпици.

Осим тога, порнографија као уметнички поступак одавно није новост, и код нас су без проблема приказивани филмови са много тежим сценама: „Девет песама“, „Романса“, „Без повратка“ и „Антихрист“. Уосталом, права порнографија, било да је снимана у студију или у кућним условима, одавно и неповратно је ушла у наш живот, укључујући и живот тинејџера, који сваку своју физиолошку потребу снимају на мобилни и све то постављају на интернет, о чему и говори „Клип“, и то потпуно објективно.

Укратко, раније се код нас порнографијом називала безазлена еротика, а сада је Министарство културе отишло још даље, назвавши порнографијом крајњи реализам и обичну истину, и то неоспорну истину и неоспорну уметност. Маја Милош треба да буде срећна: не може се ни замислити боља реклама за „Клип“.

Аутор је колумниста часописа „Руски репортер“. Оригинални материјал на Интернет страници „Руског репортера“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“